Након вести о погоршању односа између апсолутног господара Црне Горе Мила Ђукановића и његовог дугогодишњег главног политичког саветника Милана Роћена, те о Роћеновим намерама да проузрокује расцеп у владајућој Демократској партији социјалиста (ДПС) и јавности предочи дуго скриване компромитујуће податке о Ђукановићу, Ђукановић је, како сазнајемо од кругова блиских врху црногорских власти који су инсистирали на анонимности, одлучио да пређе у својеврсну контраофанзиву. Наиме, Ђукановићев човек за прљаве послове, “контроверзни бизнисмен” Зоран Бећировић-Ћоћо, иначе истакнути експонент црногорских криминалних кругова, посредством својих веза из руског подземља дошао је до податка да Роћен на све начине покушава да се додвори утицајним круговима у Кремљу и да уједно реактивира свој некадашњи агентурни однос са руским службама безбедности, успостављен у периоду када је био на дипломатској дужности у Русији, најпре као министар-саветник у Амбасади СРЈ у Москви (1992-1997), а затим, од 2003. до 2006. године, и као амбасадор Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Да појаснимо, Роћен је у том периоду, у складу са својом репутацијом интриганта и манипулатора, изграђеном још у периоду чланства у Савезу комуниста Црне Горе (СКЦГ), од руских служби био третиран као ситни и маргинални доушник. Иначе, Роћенова идеја је да ове везе искористи како би руској страни открио неке од најмрачнијих и најстроже чуваних тајни Ђукановићевог режима, како би заузврат, посредством Кремља, покушао да обнови везе са званичним Београдом, покидане након што је, као министар спољних послова Црне Горе, био један од главних лобиста признања тзв. Косова од стране званичне Подгорице. По свему судећи, Роћен је схватио да брод којим Ђукановић кормилари неумитно тоне, због чега му је крајњи циљ да, обновом контаката са Београдом, себе заштити од кривичне одговорности у сасвим извесној новој подели (политичких) карата у Црној Гори у наредном периоду, а с обзиром на водећу улогу у утицајној политичко-безбедносно-криминогеној “Гранд екипи”, која му је омогућила да његова грађевинска фирма “Бемакс” на крајње сумњив начин фактички монополизује област нискоградње у Црној Гори.
Међутим, у свим овим калкулацијама, Роћен је превидео да су српске власти у више наврата поновиле принципијелан став да се неће мешати у међусобне размирице актера на црногорској политичкој сцени, али и то да, очигледно, ни руске безбедносне структуре више немају слуха ни стрпљења за његову сервилност и удвориштво.
Како ствари стоје, Роћен је у покушају да се приближи руским службама покренуо бројне контакте у области политике, безбедности, али и криминала, на који начин је податак о његовим намерама и процурео ка Ћоћу. Пошто има дужи историјат сукоба са Роћеном, Ћоћо је једва дочекао да ова сазнања пренесе Ђукановићу, и да на тај начин истовремено постигне два циља – да се умили црногорском диктатору и да оцрни Роћена. Након тога, како смо сазнали од истих извора, Ђукановић је донео чврсту одлуку да се до краја разрачуна са Роћеном и у потпуности га “почисти” из ДПС и са црногорске политичке сцене.
Иако тек остаје да се види чиме ће резултирати ломови у редовима Ђукановићеве камариле, евидентно је да они постају све учесталији, што је манифестација терминалне болести и труљења наказног система који већ предуго држи грађане Црне Горе у мраку и страху.