Постављен ад хок у част Првог самита несврстаних септембра 1961. године обелиск је, уместо да буде привремено решење, постао трајно обележје на узвишењу код Бранковог моста и од тада до данас два пута је добио ново одело. За 32. рођендан уочи одржавања Деветог самита несврстаних земаља 1989. године у Београду и сада када је напунио 60 година, односно после шест деценија од тог политичког догађаја.
Град је са два милиона динара финансирао обнову обелиска од 25 метара који припада просторно културно-историјској целини „Косанчићев венац”, а посао, израда техничке документације за санацију споменика и конзерваторски надзор, изведен је у режији градског Завода за заштиту споменика културе и Јавног комуналног предузећа „Зеленило – Београд” које је обновило оштећене стазе и мобилијар парка.
- У зони постамента демонтирана је девастирана камена облога, заједно са комеморативном бронзаном плочом. Санирано је бетонско језгро, изрезане су нове плоче камене облоге постамента, димензија и завршне обраде у свему према аутентичним, и њима је поново обложен постамент споменика. Нова камена облога премазана је антиграфитном заштитом. Комеморативна бронзана плоча је очишћена и конзервирана и поново монтирана са чеоне стране постамента… – део је изведених поправки које је пописао Завод.
Обелиск са грбом престонице неће се селити са те локације, а испод њега планирана је изградња подземне гараже чији ће кров практично бити зелена капа са спомеником за који Завод каже да „представља архитектонско-урбанистичку вредност, урбани репер и значајну историјску вредност као материјално сведочанство Покрета несврстаних”.
Пре неколико година на страницама „Политике” расветљена је енигма ко је аутор споменика који је пре шест деценија на симболичан начин поздравио највише делегације земаља „трећег света” које су се први пут окупиле у тадашњој југословенској престоници. У недостатку званичне документације о том знамењу, а на основу сведочења бројних архитеката, за уређење престонице уочи међународног скупа, укључујући и подизање споменика у облику обелиска, био је задужен пројектни тим са архитектом Душаном Миленковићем на челу.
Његов колега Светислав Личина предложио је место на којем обележје од тада стоји и за његову израду употребио је два троугаона стуба за далеководе тако што их је спојио.
