У више наврата сам констатовао да је благо свакој власти на свету која има опозицију као што је има Вучић. Овакав скуп апсолутно неталентованих људи за политику, са свим примесама невиђене грамзивости и сујете, не памтим да је икада игде виђен. Наравно, мени као припаднику владајуће опције због тога није нимало жао, напротив, али ипак најискреније кажем да волим политичку утакмицу са озбиљним светом и не радујем се претерано успеху када се победи оваква дружина која нам је супротстављена.
Да будем још искренији, ја сам апсолутно зачуђен како ће ови људи било шта да освоје, јер ако бих ушао у ципеле обичног грађанина који се не бави политиком и покушао непристрасно да оценим понуду на овим београдским изборима, истински бих се запитао који бих мотив могао да имам да свој глас пружим поменутој господи, која пледира да наводно победи Српску напредну странку.
Осим крајње радикализоване и вулгарне реторике против Вучића и напредњака, ти људи ништа нису понудили као алтернативу овоме што садашња градска власт ради. До сада су једино једни други оптуживали за најгори могући лоповлук док су владали, што иначе поздрављам као гест, како би се утврдила истина колико су сви понаособ отели од овог народа док су узурпирали власт.
Како се датум избора приближава тако је све очигледнија њихова нервоза. Дани теку, суштински се ни за јоту по свим истраживањима нису помакли ка већем проценту од када је кампања стартовала, напротив, чак су и пали, те једино што им преостаје је да пробају у финишу да измисле неку аферу на основу које ће покушати кудикамо да подигну своје бираче и да најаве постизборне митинге због наводне изборне крађе. Објективно, не видим ниједан други начин да опстану у игри, јер за понуду програма је касно, а сваким даном њихове међусобне размирице претварају се у најжешће могуће сукобе.
Значи, једини кохезиони фактор који би колико-толико могао да их уједини је лансирање неке афере против власти, свакако измишљене, која би макар мало променила ток избора и њима указала последњу шансу да се некако, кроз разноразне притиске и протесте, домогну фотеље.
Поразом на изборима, који им се евидентно смеши, већина опозиционих лидера улази у озбиљан проблем. Посебно се то односи на онај део опозиције окупљен око Ђиласа, Шапића и Шутановца, односно на све оне који су данас у разним дериватима некадашње Демократске странке. Наиме, све до 2022.године њихове руке, навикнуте да буду стално у пекмезу, биће далеко од било које државне касе. За неке од њих то је крај политичке каријере.
Такође, тајкуни који их обилато финансирају једнако улазе у проблем. Инвестиција им је по ко зна који пут доживела фијаско и мораће да траже неке нове фаворите, а то значи још дуги низ година биће удаљени од државних фондова и кројења закона по сопственој мери. Ни многим амбасадорима се не мили катастрофа опозиције, јер беспоговорне послушнике за дужи период неће имати у власти. Зато сви они заједно ове изборе доживљавају као питање живота и смрти. Или боље речено, њиховог политичког живота или политичке смрти.
Међутим, баш их је такво схватање ових избора довело до све евидентнијег фијаска. Паре су немилице потрошили и трошиће их још израженије до краја изборног циклуса, али не купује се све парама. Нису успели Београђанима да наметну тезу да је њихова пропаст уједно пропаст за Београд, већ се догодио бумеранг.
Све је очигледније да Београђани баш прижељкују њихову политичку пропаст. Како време буде одмицало, биће још нервознији и упадаће из грешке у грешку. Отуда, Бога моле да им са неба падне неки непредвиђени догађај који ће да их врати у живот или да им неко осмисли аферу коју сам већ помињао, са којом би могли да се извуку из потпуног канала. Но, ако се по јутру дан познаје, њима оваквима какви су ни сам Бог не може да помогне. Све ово што су до сада урадили у кампањи слободно се може окарактерисати као удружени подухват самоуништења.
Нека им је са срећом!
Владимир Ђукановић – народни посланик и члан Председништва Српске напредне странке
Извор: ozbiljnaanalitika.rs
