Јавној седници присуствовали су представник тужилаштва, браниоци оптужених, као и петорица оптужених
Апелациони суд у Београду разматрао је данас жалбу тужилаштва за организовани криминал на пресуду којом су у јулу прошле године због недостатка доказа седморица припадника некадашње ЈСО ослобођени од оптужби за оружану побуну јединице 2001. године.
Јавној седници присуствовали су представник тужилаштва, браниоци оптужених, као и петорица оптужених – некадашњи комаданти ЈСО Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић као и припадници јединице Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић и Драгиша Радић.
Улемек и Јовановић су на свој захтев приведени из затвора у Пожаревцу, где у строгом режиму издржавану казне од по 40 година затвора на које су осуђени због више тешких кривичних дела поред осталих и за убиство премијера Зорана Ђинђића.
Остали оптужени су на слободи.
Након јавног дела седнице, која је данас завршена, Апелациони суд сада треба да одлучи о жалби тужилаштва односно да ли ће пресуду потврдити, преиначити или је укинути и наложити понављање суђења.
У овом поступку оптужени су некадашњи команданти ЈСО-а Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић, као и припадници јединице Мица Петраковић, Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић, Драгиша Родић и Владимир Потић.
Током суђења оптужени су тврдили да је била реч о протесту, а не о побуни.
Специјални суд је инаце, ослобађајућу пресуду донео једногласно, јер како је образложио, тужилаштво за организовани криминал није доказало своје тврдње из оптужнице.
Суд је подсетио у првостепеној пресуди да влада тада није прогласила ванредно стање, јер је проценила да не постоји бојазан од насилног преузимања власти.
Тужилац се, међутим, у жалби осврнуо на доказе који се тичу сведочења тадашњег министра унитрашњих послова Душана Михајловића и припадника “земунског клана”.
Што се тице Душана Маричића Гумара, који је у време побуне био командант јединице, медицинским вештачењем је прошле године оцењено да није способан за суђење, па је поступак против њега раздвојен.
Маричић такође служи казну затвора у Пожаревцу.
Тужилаштво терети оптужене тврдећи како је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Ђиндића, да прекине са побуном.
Истовремено, оперативни део Јединице је борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата блокирао аутопут.
Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.
На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени захтјеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.
Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени сигурност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.
Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.
Оптужени су у својим одбранама негирали побуну тврдећи како су исказали протест због обмане надређених.
Наиме, припадници ЈСО су ухапсили браћу Бановић који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.
Командантима ЈСО-а је наводно рецено како су у питању опасни криминалци који це пружати отпор и како нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.
Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.
