Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА предложио је недавно да би у борби против малолетничке делинквенције и дилера који злоупотребљавају децу за трговину дрогом, било паметно основати – грађанске патроле.
Ове патроле би добровољно чинили људи који имају неко искуство са безбедношћу, попут бивших полицајаца. Задатак би им био да прате, уочавају и полицији дојављују све сумњиве појаве поред школа.
Грађанске патроле су пројекат који је тренутно у фази израде. Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА обавио је у вези са овим и истраживање јавног мњења у Београду. На питање да ли би подржали иницијативу за оснивање грађанских патрола, родитељи деце која похађају основне и средње школе у Београду потврдно су одговорили у 81 одсто случајева, пет процената је против, док 14 одсто не зна. Интервјуисано је 208 родитеља.
„Циљ истраживања је био да се види шта родитељи мисле о томе и да ли имају некакве идеје које бисмо могли да предложимо, а односе се на смањење броја извршења кривичних дела малолетника и бољу безбедност деце у школи. Испитаницима, родитељима, изнета је идеја грађанске патроле, објашњено је да би то била превентивна формација која би патролирала око школа, имала комуникацију са директором школе или особом коју он овласти, такође комуникацију са МУП-ом и осталим надлежним службама”, објашњавају за „Политику” у ДБА.
Према њиховој идеји, у грађанским патролама могу бити свршени студенти студија безбедности, пензионисани радници државног сектора безбедности, цивили који имају најмање годину дана радног стажа у приватном сектору безбедности, особе које имају најмање пет година радног стажа у државном сектору безбедности и војсци, а дужност им је престала споразумним раскидом радног односа.
Њихова униформа био би флуоресцентни прслук са натписом „грађанска патрола”. Патролирали би без оружја, али опремљени радио-везом.
„Држава не може све да уради сама, нити би требало да седимо и чекамо да државне институције све саме одрађују. Потребно је пробудити свест код грађана да цело друштво мора да буде укључено у систем превенције те да цивилни сектор, грађани и државни сектор заједно учине нешто за бољу безбедност деце и грађана”, наводе у ДБА.
Додају да опште прихваћени модел грађанских патрола у свету доприноси већој безбедности на више начина. Развија се, кажу, у околностима када је сигурност грађана у ризику због непрописно обележених раскрсница и путева, природних катастрофа, учесталих крађа и провала, малолетничке делинквенције, али и ради побољшања комуникације између грађана и полиције.
„Грађанска патрола, у циљу превенције, бавила би се и едукацијом омладине и грађана. Првенствено кроз школске часове и јавне трибине у месним заједницама. Записивали би безбедносне проблеме грађана и то преносили надлежнима (потреба за пешачким прелазом, семафором, проблематичним местима где се окупљају малолетници и слично). Њихов задатак био би и да приближе полицију грађанима, али и грађане полицији”, закључују у Центру за безбедност, истраге и одбрану ДБА.
Са друге стране, Добривоје Радовановић, криминолог и бивши директор Института за криминолошка и социолошка истраживања, каже за „Политику” да му концепт грађанских патрола делује веома лоше и да би то било идеално за параноике.
„Грађани који патролирају око школа и гледају шта ко ради личе ми на људе који ће се брзо претворити у параноике који ће у свему и на сваком кораку видети дилере или сумњиве особе”, каже криминолог за „Политику”.
Он сматра да држава мора да води ову борбу, а не добровољне патроле или организације грађана и слично.
„Паметније је да у свакој школи буде школски полицајац. Према истраживачким подацима, присуство школског полицајца у дворишту, највећа је брана за присуство дилера или за диловање дроге у школи”, наглашава Радовановић.
Крајем прошле године у Србији се први пут појавила прича слична „грађанским патролама”. Реч је о специјалној апликацији за мобилне телефоне „крајм стоперс” која већ више година постоји у свету. Преко ове апликације грађани могу да доставе информације у вези са криминалом и, ако то омогући хапшење криваца, за ту услугу добију новчану награду. Према правилима „крајм стоперса”, сазнања грађана о криминалу се прослеђују надлежним државним органима (МУП, БИА), а ако доведу до разрешења неког кривичног дела, дојављивачима ће бити исплаћена награда – уобичајен износ је до хиљаду долара.
Али, и у вези са „крајм стоперсима” као и „грађанским патролама”, криминолог има исто мишљење:
„У нашој земљи више цинкаре него што дојављују важне информације.
„Прво морамо да достигнемо виши ниво културе да би држава могла да повери тако важне улоге грађанима”, закључује криминолог Добривоје Радовановић.
