У УН су Србима дописивали злочине у последњем рату у Југославији и БиХ и сакривали извештаје, као што је писмо првог команданта „плавих шлемова“ Сатиша Намбијара у којем наводи да није био сведок никаквог геноцида, рекао је професор Никола Моравчевић, који је имао увид у архиве УН
– Нико под мојом командом није био сведок ничега што би по обиму пришло близу проценама које су измислили медији – написао је Намбијару у свом извештају из 1993. године, наводећи да америчка администрација одбија да види да Срби у БиХ имају валидна права и оправдане жалбе.
Моравчевић, који је био проректор престижног Универзитета Илиноис у Чикагу и који је имао посебну дозволу за рад у Архиви сталних чланица Савета безбедности УН, рекао је да су у скривању извештаја предњачили Американци и бивши амерички државни секретар Мадлен Олбрајт, као и представници муслиманских земаља.
Он је за „Вечерње новости“ рекао да је Олбрајтова сакрила извјештај о Рачку, у којем је писало да су побијени наводно „албански цивили“ на ногама имали аустријске војне чизме и дијелове аустријске војне опреме.
Моравчевић је рекао да су 90-их година прошлог века у УН постојали читави тимови који не само да су склањали праве извјештаје са терена, него су и дописивали злочине Србима, а то су радиле дипломате, углавном муслиманских земаља.
Он каже да га највише боли што нико у Србији ни послије демократских промена 2000. године није био заинтересован за документе које је муком сакупио.
Моравчевић је имао привилегију да многе извештаје нађе и копира на основу специјалног одобрења тадашњег генералног секретара УН Бутроса Галија, за којег каже да мисли да је знао да ради „за српску ствар“, али да је на тај начин Гали спасавао своју савест и част УН.
Kао пример скривања докумената, Моравчевић је навео писмо-извештај Сатиша Намбијара, које је остало непрочитано, као и да је цијела „ујдурма“ Американаца око наводне српске блокаде Сарајева остала тајна, док извештаји тадашњих генерала међународних мировних снага Ерве Гобијара, Мајкла Роуза и других никада нису обелодањени.
Моравчевић је истакао да нису разматрани ни прави извештаји официра УН са терена из Сарајева, нити је забележено да су снаге такозване Армије БиХ непрекидно дејствовале по Србима из заштићених зона.
Он је навео да су муслимани, одмах након што је Сарајево било проглашено за заштићену зону, почели то да злоупотребљавају и да дејствују по Србима, али да десетине извештаја официра УН о томе никада нису узете у обзир.
Моравчевић као доказ ове тврдње има један од низа докумената из 19. октобра 1994. године генерала Мајкла Роуза, када су снаге Алије Изетбеговића кренуле у офанзиву из зоне безбедности на српске положаје у Сарајеву.
Роуз у том документу наводи да тражи хитан састанак Савјета безбједности УН, јер власти у Сарајеву крше примирје и поред протеста које су им улагали он и високи представник УН Јасуши Акаши, због упорног упада њихових трупа у демилитаризовану зону на Игману.
Он наводи у том писму да се НАТО упорно супротставља да пружи подршку напорима снагам УН, те истиче да Савет безбједности треба властима у Сарајеву да стави до знања да мировне снаге УН нису у БиХ присутне да пристрасно решавају сукобе у њихову корист, као и да се не одобрава да авијација НАТО служи једино као њихова авијација.
Моравчевић је рекао да је пет земаља сталних чланица Савјета безбједности имало право да селектује извјештаје са терена и на сједнице износи „истине“ које су њима биле у интересу.
