Госпођо Сузана Мишић Станковић
са неверицом сам прочитао да су Амерички НАТО војници Националне гарде Охаја одржали „предавање“ у гимназији у Врању, 5. марта о.г, током трајања редовне наставе. У вашем образложењу сте рекли и то да су „…ученици имали прилику да сазнају нешто више о хуманитарној мисији националне гарде Охаја и да воде конверзацију са изворним говорницима енглеског језика…“.
Молим вас да ми објасните о каквим хуманитарним акцијама може говорити нашим гимназијалцима војска која их је бомбардовала и убила у Врању и околини 63 цивила? По ком етичком, моралном или дидактичком параметру дозвољавате увођење политике, и то непријатељске, међу наше гимназијалце, дакле и малолетнике, и извођење лицемерних хуманитарних мелодрама у циљу американизације и милитаризације наших младих, док те исте униформе окупирају Космет?
Невероватне су ваше речи да је један од разлога њиховог милитаристичко-политичког перформанса била и прилика да гимназијалци разговарају са „изворним говорницима енглеског језика…“. Нарочито је невероватно да то каже један професор и још и директор школе. Јер, у лингвистици не постоји дефиниција „изворног говорника“. Поред тога Американци не говоре „изворни“ енглески језик, већ искварени сленг енглеског језика који се и на интернету води посебно (English United States), а тај сленг је далеко од језика Шекспира и Вајлда, какав се, верујем, предаје у вашој Гимназији. То је као када би неко говорио београдским гимназијалцима врањанским дијалектом, а тврдио да говори источнохерцеговачком варијантом српског језика. Дакле, гимназијалци су могли само чути како нe треба да се говори енглески језик. О дидактичком насиљу које сте омогућили над вашим ученицима довољно говоре речи старијег водника (зар на тај ниво „професора“ спуштате нашу децу?) Кајле Мички да су жене војници и кувари у војсци, јер „нема никаквих ограничења шта све жене могу да раде у Националној гарди Охаја“. Ако је будући домет нашим гимназијалкама да буду куварице у војсци, чему их ви учите на овим „предавањима“, онда то више није чак ни она „шуварица“ коју наше Министарство просвете перфидно назива „дуалним образовањем“.
Недопустиво је да војници агресора држе гимназијалцима у Србији предавање о „хуманитарном“ карактеру америчких војних мисија, које су све редом у свету агресорске и окупаторске. Тиме сте изложили принудном понижењу наше гимназијалце који су морали да слушају оно што знају да није тако. Али, они су и показали да се не слажу ни са америчким окупаторима, нити са вама, баш пред тим истим америчким војницима, када су громким аплаузом поздравили непланирано казивање господина Николе Стојиљковића, који се њима обратио на српском, а америчким окупаторима на енглеском језику. Они су тиме јасно показали да су изнад организатора ове срамне представе, да знају са ким имају посла. Зато вас молим да вашим гимназијалцима пренесете мој наклон и моје поштовање зато што су сачували светли образ Гимназије у Врању.
Госпођо Сузана Мишић Станковић, подсећам вас на директора Гимназије у Крагујевцу Милоја Павловића који је одбио понуду немачких убица да изађе из строја за стрељање у коме су били и његови ученици и рекао: „Пуцајте, ја и сада држим час“. Ви сте изашли из строја. Побегли сте са часа. Зато, нисте достојни да будете директор Гимназије у Врању.
Са непоштовањем,
професор Драган Мраовић
књижевник и опуномоћени
министар МСП у пензији
