Парадокс тзв. доброг живота за време диктатуре Јосипа Броза Тита (1945-1980) из касних 60-тих и 70-тих заснивао се на позајмљеним парама од првенствено Америчких поверилаца. Читав раст привреде СФРЈ почивао је у суштини на степену будућег увећања дуга.
Тако ће, рецимо држављани Републике Србије, до краја ове 2018. године морати да плате чак 337,95 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ само током 70-тих и 80-тих година, када се „добро живело“. Оно што је најгоре, када су узимани ти кредити, уместо да су се та средства улагала у инфраструктуру или тржишно орјентисане извозне пројекте, новац добијан од њих је првенствено трошен на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија држављана СФРЈ, што је такође један од великих промашаја.
На овој слици видимо потпуни парадокс Титоизма. Ово је данашњи центар Новог Београда 1967. године, недалеко од поноса архитектуре државе СФРЈ, зграде Савезног извршног већа, изграђене 1959. године, за потребе тадашње Савезне владе. Ова зграда је свечано отворена 1961. године поводом одржавања Прве конференције шефова држава и влада Несврстаних земаља у Београду.
