Вилијем Вокер, бивши шеф верификационе мисије ОЕБС на Kосову, који сада „промовише“ свој предлог о уједињењу Албанаца, пре 17 година предлагао је, тачније „диктирао“ финској форензичарски Хелени Ранта како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Kосову
Извештај о том догађају, који је у Вокеровој интерпретацији као српски злочин над албанским цивилима послужио „оправдање“ НАТО бомбардовања Србије довела је у питање управо финска форензичарка, која је, међутим, касније сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском.
Вокер је, пренела је касније Ранта, инсистирао, на пример, да у известају користи реч масакр, а умео је, навела је она, и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом.
Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да узвештају није користила довољно „убедљив језик“, којим би описала овај наводни злочин Срба.
Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком тибуналу, у којима је изразила сумњу у број испаљених метака као и колико је њих заиста било смртоносно.
Осим тога, Ранта је пред камерама показала оригиналн извештај из Рачка према коме је закључено да тела припадају борцима ОВK, а не албаским цивилима.
Ранта је, наиме, у својој биографији навела да је Вокер од ње тражио да у извештају „убедљивије“ говори о наводним српским злочинима у Рачку и да су тројица цивилних службеника финског министарства тражили „дубље закључке“ у извештају.
У селу Рачак, у јануару 1999. године, убијено је 40 људи. Kао жртве Вокерова мисија означила је албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге.
Говорећи о притисцима из финског Министарства спољних послова, Ранта је рекла да су јој тројица цивилних службеника путем и-мејлова, које још чува, тражили „дубље закључке“.
Ранта је раније већ наговестила да ће рећи истину о догадајима у Рачку, што се догодило у документарном филму „Kрај – осуђени на прогонство“.
Руским ауторима Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала је да је „Вокер био ужаснут резултатима наше истраге“.
– Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге – казала је Ранта у том филму, показујући оригинални извештај пред камером.
Она је, у интервјуу за немачки лист „Берлинер цајтунг“ 2004, између осталог, рекла:
– Сви знамо шта је говорио Вилијам Вокер. Он и данас говори да је то био масакр и да иза њега стоје Срби. А ја то никада нисам рекла. Никада нисам ни указала ко су били извршиоци.
Вокер јој је, казала је, „стављао речи у уста“, што није било дозвољено.
– Нисам се сложила с њим. Био је љут на мене – казала је она и додала да га највише љутило то што је одбијала да употреби реч “масакр“ и да каже ко стоји иза онога што се догодило у Рачку.
– Био је страшно љут због тога. Гађао ме оловком – испричала је.
Иначе, за своје „заслуге“ и симпатије које и данас, несумњиво, исказује према Албанцима Вокер, бивши амерички генерал, добио је недавно бисту у селу Рачак.
Вокера, кога још називају и „креатором случаја Рачак“, албанци су више пута овенчали разним признањима.
Вилијам Вокер је својевремено на десетогодишњицу случаја „Рачак“, одликован златном повељом за допринос човечанству од стране тадашњих премијера и председника Kосова Хашима Тачија и Фатмија Сејдијуа. Новембра 2008. године тадашњи председник Албаније Бамир Топи прогласио га је за почасног грађанина те државе.
Српске власти, односно тадашња Влада СРЈ прогласила је Вокера за „персону нон грата“ због монструозних лажи о догађајима у месту Рачак који је био директан повод за бомбардовање Југославије 1999.
Вокер, који данас има преко 80 година један је од ретких светких званичника који се противи оснивању суда за злочине ОВK.
Бивши амерички дипломата Вокер је носилац високог косовског одликовања и почасни је грађанин Албаније.
Данас Вокер иде коак даље и промовише у Приштини предлог „велике Албаније“.
