Ко би рекао? Социјалдемократска партија Немачке (СПД) је одабрала револуцију. Чланови странке су изгласали да их као копредседници одсада воде Норберт Валтер-Борјанс и Саскија Ескен, двоје мало познатих социјалдемократа који се броје у лево крило и не крију да им се нимало не допада учешће у владајућој коалицији са Демохришћанима под палицом Ангеле Меркел.
Овај тандем је у другом кругу гласања добио 53 одсто гласова у односу на 45 одсто колико су добили велики фаворити: вицеканцелар Олаф Шолц и Клара Гејвиц. Одлука чланства била је прилично јасна.
То је шамар за комплетан естаблишмент СПД јер све познате социјалдемократе су пре гласања јавно подржале Шолца и Гејвиц који су између осталог обећавали да ће наставити сарадњу са Демохришћанима све до редовних избора 2021. године.
Било је то обећање коалиционог мира. И Социјалдемократе и Демохришћани лоше стоје у анкетама и нико ко већ спада у сам врх странке или извршне власти нема интереса да оде на нове изборе и почини политичко самоубиство. Политичари из првог реда осећају да могу много да изгубе.
Али Норберт Валтер-Борјанс (67) и Саскија Ескен (58) нису ни у првом ни у другом реду. Он је до пре две године био покрајински министар финансија у Северној Рајни-Вестфалији, она је савезна посланица без много утицаја међу колегама.
Убеђени су да СПД иде у суноврат – у анкетама је некада дивовска партија углавном на четвртом месту са мизерних 13-15 одсто – највише зато што се странка креће ка центру. Желе да се врате социјалистичким коренима, да радикалним заокретом свима ставе до знања да је кренула обнова СПД.
Сада се чека партијски конгрес следеће седмице где ће Валтер-Борјанс и Ескен бити званично изабрани од стране делегата који ће морати да следе одлуку чланова странке. Остаје питање колико ће брзо и на који начин водећи двојац детонирати владајућу коалицију и вероватно изазвати ванредне изборе.
О томе гласају делегати, али водећи тандем даје препоруку. Ескен је до сада говорила да СПД мора да изађе из власти, али сада је мало променила тактику – тражи од Демохришћана да се потпуно ревидира коалициони уговор, знајући да ће ови на то тешко пристати. Тако се лопта пребацује у двориште ривала по систему: ако Демохришћани не попусте, онда СПД мора да напусти Владу.
Јасно је да Демохришћани неће моћи да пристану на захтеве Валтер-Борјанса и Ескен: безусловно финансирање незапослених, подизање минималне сатнице на дванаест евра и додатно опорезивање имућних. Од свих захтева би једино могли да пристану на онај да се пооштре мере против климатских промена.
Свеукупно, за Немачку ово не изгледа добро. Уместо да се Социјалдемократе врате редовном послу, они ће се надаље бавити собом и узети Савезну владу као таоца. Ако дође до нових избора, обе владајуће странке би могле дубље да потону.
Од избора би тренутно највише профитирали Зелени којима се у анкетама даје 20-23 одсто. Буде се и наде Левице да би коначно могла у власт на савезном нивоу јер види природне савезнике у новом тандему на врху СПД.
Но Валтер-Борјанс и Ескен ће прво морати да убеде своју странку у евентуалну црвено-црвено-зелену коалицију (СПД, Левица и Зелени) у којој би вероватно Зелени били најјачи и давали канцелара. То убеђивање неће бити лако – цео партијски естаблишмент је против њих.
Сасвим је замисливо да ће СПД, уместо толико жељеног новог почетка, наредних месеци упасти у унутарстраначке борбе које ће отерати још више бирача од ове партије. Најстарија немачка странка могла би да нестане у политичкој нирвани.
