Велике заразе не шире сви подједнако. Заправо, током последње две деценије утврђено је да постоји нешто што се назива правило 20/80 – односно да отприлике сваки пети заражени човек може да прошири заразу на много више других људи, него што то чини већина.
Да ли постоји суперпреносилац новог коронавируса?
Изгледа да постоји. Један Британац, највероватније је тако заразио новим вирусом корона још најмање седморо других људи широм Европе и довео до хитног тестирања стотина људи који су били са њим на летовима, у популарном скијалишту, па и у његовом локалном пабу.
Бизнисмен је у центру мреже случајева који се протежу широм Велике Британије, Француске и Шпаније, пошто је вероватно закачио вирус корона током четвородневног путовања у Сингапур на продајну конференцију компаније за анализу гаса „Сервомекс“.
Мушкарац педесетих година потом је кренуо из југоисточне Азије у Алпе да би скијао у Контамин Монжоу крајем јануара, где је још пет Британаца, укључујући деветогодишњег дечака, заражено упркос томе што неименовани Британац суперпреносилац није тада показивао ниједан симптом налик грипу.
Британске здравствене власти такође су контактирале 183 путника и шест чланова посаде током лета „Изиџета“ који је овог Британца одвео из Женеве у Лондон, упозоривши их да би могли да буду заражени новим вирусом.
Изгледа да је вирус преко оних које је он заразио у Француској стигао и до Шпаније.
Шпанске власти саопштиле су у недељу да је један Британац заражен на Мајорци након што је ступио у контакт са зараженом особом у Француској.
Како особа постаје супер преносилац?
Постоји низ теорија, али дефинитивног одговора нема. Неки нагађају да је то да ли ће неко бити суперпреносилац има везе са имунолошким системом, што можда није добро у сузбијању вируса, а могуће је и да такве особе уопште не осећају саме симптоме дуже времена, па зато настављају да преносе другима вирус. То је дакле посебно опасна могућност.
Али вероватно је да постоји више фактора, као на пример да та особа одмах „заради“ већу дозу вируса или да буде заражена са више од једног патогена. Једна ствар се чини сигурном – немогуће је знати ко ће бити суперпреносилац, а ко неће, пише „Гардијан“.
Да ли се ово дешава и са другим заразним болестима?
Да. Суперпреносиоци су документовани још од раних 1900-их, када је једна жена, позната као Мери тифусарка, инфицирала 51 особу тифусом, мада ни сама није имала симптоме. У новије време, један ученик једне средње школе у Финској заразио је чак 22 особе богињама морбилама 1998. године, иако је њих осморо било вакцинисано.
Сматра се да су две особе заразиле 50 других еболом у Демократској Републици Конго 1995. године. У епидемији САРС-а 2002-2003. године већина људи није била веома заразна, али чини се да је неколико суперпреносилаца у Сингапуру пренело вирус на по десетак других људи.
