У цркви Светог великомученика кнеза Лазара на Звездари већ дуги низ година чува се чудотворна икона Св. Мине која својим моћима привлачи све већи број верника из читавог региона. 24. новембар празнује се Св. Мина, а неколицина људи у Србији управо овог свеца прославља као своју крсну славу.
Како се верује, Свети Мина помаже онима који су у невољи, зато је и чудотворац. По занимању био је војник, мисирског порекла. Као истински хришћанин, наспустио је војску и отишао у планину. Након неког времена Свети Мина се спустио у град – Катуанију и пред окупљенима објавио своју веру у Христа. Кнез тог града Пирос када је чуо Минине речи наредио је да га ставе на велике муке. Шибали су га, стругали гвозденим четкама, палили ватром, и на крају га посекли мачем. Његово тело је бачено у огањ, али су неке делове спасили хришћани.
Старешина храма светог великомученика кнеза Лазара протојереј ставрофор Драгослав Стикић, каже да се не зна тачно време доласка ове чудотворне иконе у цркву Светог великомученика кнеза Лазара, али да је њено благородно дејство забележено већ дуги низ година од оснивања цркве 30-тих година прошлог века.
- Св. Мина чудотворац је у нашем народу мало познат, али је у овом делу Београда, Булбудеру, поштован, а за икону св. Мине засигурно се зна и у Црној Гори и у другим српским земљама. Свет са разних страна долази. И благодарни су многи који долазе јер је Господ чуо вапај њихове молитве, чији је заштитник и молитвеник Св. Мина – каже отац Стикић.
Многа сведочанства о чудима светога Мине сабрана су и објављена од стране Јована Јањића. Верници остављају цедуље са својим именима и тиме моле св Мину за помоћ.
- Најлепше сведочанство је озбиљан ред људи пред иконом који сваки дан стоји и за јутрење и за вечерње Богослужење и у току дана, па отуда ми имамо обавезу као чувари те иконе да пред том иконом вршимо Акатист где помињемо сва имена људи који се моле Св. Мини, а та имена се помињу и у Литургији – истиче протојерер ставрофор Стикић.
Неколицина људи слави данас као своју крсну славу оправо свеМину. Али се ова година разликује од претходне
- Ова година је јако специфична. И данас има најмање људи неко свих претходних. Година. Људи су уплашени. Али јутрос је било верника који су дошли на службу – каже Стикић.
Ипак мере су се поштовале. Из тог разлога служба је јутрос служена у капели, док су верници стајали у дворишту. Након тога могли су да уђу у цркву да се помоле пред чудотворном иконом св. Мине. Треба истаћи да се унутар иконе чувају дарови у виду златног прстења, сатова, ланчића, привезака, које верници приносе овом свецу.
- Наш народ је духовно богат народ, али с друге стране материјално сиромашан. Али верници чак и оно што имају на себи узму па оставе као залог благодати коју им је Бог дао. Зато смо ми то истакли да сви виде те дарове, да је то један видљив знак да су ту озбиљна чуда дешавају – објашњава отац Стикић.
Св Мина се упокојио око 304. године. На фрескама и иконама свети великомученик Мина се приказује на два начина – као ратник који седи на белом коњу, али и без коња, само у војничком оделу. Пема предању, верницима се више пута јављао док је био на коњу, помогао им и кажњавао је невернике. Иначе, у цркви Светог великомученика кнеза Лазара чувеју се велике светиње: честица моштију кнеза Лазара, икона св. Нектарија заштитника оболелих од карцинома која је ношена у Егину на гроб св Нектарија и освештана тамо.
