На фотографији видите младог Србина под именом Стеван Зец. Младић којег је читавог живота пратила мука, Претходно је протеран из родног места па је као јако млад постао избеглица. Измегао је из Личког Петровог села, па је од 1941. настањен у селу Башин код Смедеревске Паланке. Кроз читав живот који је више, можемо рећи, борбено преживљавао него живео никада није заборављао ко је и шта је. Живео је за Србију.
Када је коначно дошао тај дан ослобођења од Немаца октобра 1944. и по први пут после дуго времена тренутак којем би се овај младић могао порадовати у свом животу, пошао је у варош не били то и прославио. Радујући се „ослобођењу“ понео је и српску тробојку, од које се никада није одвајао. Комунисти су га, испровоцирани тиме, ухапсили и спровели у затвор. Стрељан је већ после неколико дана на стратишту на Рудинама. Тако је окончан живот момка који је преживео протеривање, мучење, терор у НДХ, али не и слободу под комунистима.
