Део некадашње ограде која је била око садашњег Дома Народне скупштине у Београду, враћен је „на старо место“ после равно 65 година.
Специјалним летом у нашу престоницу допремељен је синоћ из Северне Македоније испред српског парламента у Београду, где су га радници потом постављали за примопредају, планирану за јутрос око 7.30. Како је најављено у протоколу, председнику Скупштине Ивици Дачићу предао ју је градоначелник Охрида Константин Георгиевски. Реч је о сачуваном фрагменту ограде, дужине око четири метра, који је после демонтаже 1956. године уграђен испред Титове виле „Биљана“ у граду подно Самуилове тврђаве.
Ограда од кованог гвожђа, за коју су историчари уметности и архитекте тврдили да је „раскошна и очаравајућа“, постављена је 1936. године. Била је дуга око пола километра, а рађена је по пројекту чувеног архитекте Николаја Краснова.
Међутим, бурна промена политичког уређења после Другог светског рата, изменила је ово виђење начина уређења екстеријера. Тај део декорације око монументалних здања изгубио је дотадашњи значај, додатно „погуран“ идеолошким паролама комунистичког времена попут оне да „између власти и народа не сме да буде ограда“.
- У време Првомајске параде, која је прошла испред Скуштине 1951. године, ограда око Скупштине је још постојала – каже Дарко Ћирић, виши кустос Музеја Града Београда.
- Пре тога параде су ишле преко Теразија. Током 1948. и 1949. године почела је изградња Трга Маркса и Енгелса, данашњег Трга Николе Пашића. Због његове изградње порушене су зграде Окружног суда, Шестог пука, као и легендарна кафана „Топола“.
Враћајући нас у обрисе и силуете тадашњег Београда, Ћирић нам је открио и фотографију Скупштине из 1955. године, која сведочи да је ограда опстала готово 11 година од завршетка Другог светског рата.
- Ако се та фотографија пажљиво анализира, уочава се да се са десне стране, иза Скупштине, види зграда у Таковској 6, која је била стамбена зграда „Партизанског пута“. Зграда се наслањала на ограду, што значи да је ограда око парламента постојала 1955. године, када је зграда „Партизанског пута“ подигнута – објашњава Ћирић.
Ипак, годину касније, посебном одлуком нових комунистичких власти, ограда је демонтирана. Један њен део употребљен је за украшавање и опасавање Титове виле „Биљана“ у Охриду, док је значајан део употребљен како би био ограђен Бели двор на Дедињу. У заштићеној зони Горица, делу охридске „ривијере“, вила „Биљана“ је изграђена као резиденцијални објекат бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита. Била је званични резиденцијални објекат доживотног председника СФРЈ, а данас Стеве Пендаровског, председника Републике Северне Македоније.
ОД НОВОГ ДВОРА ДО ВОДОВОДА
Око здања Новог двора, данас зграда Председништва и Скупштине Града Београда, такође је постојала грациозна ограда, која је имала сличну судбину. Њено демонтирање уклонило је „препреку између власти и народа“, због чега су, наводно, обе ограде и уклоњене, али је значајан део оне која је била око Двора „остао у животу“. Сада је око пословне зграде „Београдског водовода и канализације“ у Љешкој улици на Бановом брду.
АВИО-ЛИНИЈА БЕОГРАД – ОХРИД?
После примопредаје дела ограде, уследиће и представљање туристичке понуде Охрида, а планирано је за сутра. Осим градоначелника овог града, у делегацији су и директор Агенције за промоцију и подршку туризма Љупчо Јаневски и директорка Међународне манифестације „Охридско лето“ Наташа Поповић. Они ће у српској престоници представити туристичку понуду најпознатијег туристичког центра у Северној Македонији, а како су најавили, предложиће и успостављање авио-линије Београд – Охрид.
