У Кингисепу у Русији на Видовдан су освештани темељи храма посвећеног кнезу Лазару и цару Николају II Романову. Иницијативу да у околини Санкт Петербурга буде изграђен први српско/руски храм покрено је Православни духовно-просветитељски центар „Љубав“ из Земуна.
И удружење и темељи будућег храма постоје захваљујући добром срцу професора богословије, чувеног старца Варсануфија, кога верници у Србији знају као баћушку Гурија, духовног оца бројних руских владика, али и политичара.
Како каже, по божијем промислу, Војислав Деспот, председник Православног духовно-просветитељског центра „Љубав“ баћушку је упознао 2006. године и од тада му је духовни отац. Његова идеја да се у далекој Русији изгради српско-руски храм оставила ме је без даха, каже Деспот за Спутњик.
„Тада сам осетио његову љубав према српском народу. Долазио је неколико година заредом код нас. И прошле године је био у Србији, шест пута је боравио у нашој земљи, иако је готово непокретан, у колицима. Та љубав коју пружа, али с друге стране и осећа према српском народу, према људима, то је неизмерно. Оваквих духовника у Русији готово да више и нема. Хвала Богу, он је некако везан за Србију, види страдање нашег народа, њега то много боли“, прича Деспот, који је као свој крст понео идеју о изградњи цркве и вест проширио у Србији.
У Кингисепу, који има 60.000 становника и налази се 120 километара од Санкт Петербурга на путу ка граници Русије са Естонијом, по идеји великог духовника заправо се гради манастирски комплекс са пет храмова, а српска црква ће се налазити на његовом улазу. Храм се гради у српско-византијском стилу, по узору на Пећку патријаршију.
Верници су се на месту изградње први пут окупили пре две године, такође на Видовдан, када су поклоници из удружења „Љубав“ на место изградње положили крст који је освештан на Голготи, затим је лежао на моштима Светог кнеза Лазара, пронет је кроз српске земље, па и преко Косова и Метохије, пре него што је постављен на месту будуће цркве у Кингисепу.
Овај чин пратило је више од осамдесет верника из Србије, али и готово цео Кингисеп, град у којем је духовник Гурије основао прву богословију у Русији после пада комунизма. Ове године на освећење темеља храма из Србије је допутовало више од 30 верника. И овога пута били смо дочекани као најближи, грађани, монахиње манастира у којем смо одсели, сви се труде да се осећамо као код куће, каже Татјана Батак Петровић из удружења „Љубав“.
„Најинтересантнија илустрација размене емоција и обичаја је чин резања славског колача. Ми смо прошле године први пут донели српске славске колаче на тло Русије, а тамо смо кували и славско жито. То је изазвало велико, изузетно интересовање Руса, дегустација наших колача и сам обичај. Напомињем да Руси немају славе као ми, то је за њих било веома лепо и занимљиво искуство“, каже Петровићева.
Она додаје да долазак Срба и представљање рада удружења изазивају велику пажњу руске јавности, односно медија, који су испратили све активности, а изградња цркве је само једна од њих. Дани српске културе одржавају се у Санктпетербуршкој области. Удружење представља културно благо Србије кроз гостовања уметника, а одржава се и Међународна конференција историчара која третира теме подједнако важне за оба народа.
Татјана Батак Петровић каже да све у удружењу ипак највише радује што је будућа црква добила темеље које су салили радници из Србије који тренутно изводе радове на једном великом комплексу у Кингисепу. Она каже да двоолтарске цркве нису реткост у Русији и објашњава зашто је руски духовник желео да храм буде посвећен управо кнезу Лазару који је поднео жртву на Косову и Николају II Романову.
„С обзиром да су обојица мученици који су дали животе за свој народ и тако постали светитељи, заменили царство земаљско за царство небеско, он је видео да управо њих двојица могу да понесу неку нит наших братских народа, православље које нас веже, језик и култура. Повезавши их тако у једној цркви са два олтара, где ће већи бити посвећен кнезу Лару, а мањи цару Николају, хтео је да нас на неки начин трајно веже“, објашњава она.
Удружење „Љубав“ се не бави само изградњом цркве и представљањем српске културе у далекој земљи, у њиховим просторијама у Земуну Верско добротворно старатељство свакога дана припрема 2.000 оброка за најсиромашније. У просторијама удружења изграђен је и параклис Светог Јована Богослова у којем се активно служи.
Војислав Деспот каже да је у плану и оснивање школе православног катихизиса за најмлађе, али да је тренутно сва снага усмерена на изградњу српске цркве у Русији, јер није лако сакупити новац за тако велики пројекат.
„На разне начине покушавамо да људе упознамо са значајем изградње храма, о значају везе између два братска православна народа. Позивамо људе добре воље, Србе, Русе, људе у дијаспори да нам помогну да заблиста храм у далекој Русији. То је историјски моменат, у новијој историји то је први храм у Русији посвећен нашем светитељу, ако изузмемо храм који је изградио Сава Владиславић“, подсећа Деспот.
Он позива све који желе да помогну да се јаве на адресу pdpcljubav@gmail, али и да буду у току са поновним доласком великог руског духовника у Србију. Наиме, иако је непокретан, отац Варсануфије и ове јесени планира да посети нашу земљу и духовне савете подели са верницима у Србији.
Извор: sputniknews.com
