Руска ваздушна база у Сирији, Хмеимим и поморска база у Тартусу су у суботу истовремено били под нападом дроновима. Напредни руски систем противваздухопловне одбране спречио је напад таласа од 13 беспилотних летилица, од којих су три оборене нетакнуте.
После четрдесет и осам часова пажљиве анализе инцидента, руско министарство одбране је у понедељак издало сопштење:
„Јединице руске противваздухопловне одбране су у вечерњим часовима уочиле да се 13 удаљених и непознатих ваздушних малих циљева приближава руским војним објектима. Десет борбених беспилотних летелица се приближавало руској ваздухопловној бази Хмеимим, а остале три – логистичком центру у Тартусу.
Инжењерска решења која су терористи користили приликом напада на руске објекте у Сирији могла су бити добијена само од земље са високим технолошким потенцијалом у пружању сателитске навигације и даљинској контроли испаљивања стручно склопљених а самостално направљених експлозивних направа на одређено место.“(ТАСС)
Земаља са тако „високим технолошким потенцијалом“ кадрим за „сателитску навигацију и даљинску контролу“, које учествују у прокси рату у Сирији, има само две: Сједињене Америчке Државе и Израел. Па ти бирај. По мени, немогуће је да би се Израел, уз сву своју дрчност, усудио да нападне Русију.
Укратко, дошло је до пакосног америчког напада на руску „имовину“ на Бадње вече Руске православне цркве. Саопштење Москве је састављено после испитивања три неоштећена оборена дрона. Његов прилично експлицитни тон је намењен Пентагону. Наравно, Пентагон је, suo motu и превентивно, изашао са саопштењем којим се кривица пребацује на сиријске побуњенике. То је чин тзв. веродостојног порицања, пошто заиста има побуњеничких група које оперишу на северу Сирије. Али све оне су подружнице Ал Каиде, америчког и израелског проксија. У складу с тим, РТ је реаговао са US ‘concerned’ that drones used in attacks on Russian bases in Syria available in ‘open market’ — RT US News, поручујући да правдање Пентагона не треба узимати озбиљно.
Зашто Сједињеним Америчким Државама сметају руске базе у Сирији? Зато што се налазе у покрајини Латакија на обали Средоземног мора. А амерички војни циљ је да избори приступ средоземној обали за курдистанску енклаву коју ствара у Сирији, приступ без којег би енклава одасвуд била окружена копном и недопустиво зависна од снабдевања путевима из и преко Турске и Ирака, па тиме и економски неодржива, иако би се налазила у нафтом богатом подручју Сирије.
Дневник саудијског естаблишмента „Ашарк Ал-Авсат“ је у понедељак најавио да Трампова администрација планира бомбастично дипломатско признање курдистанске енклаве на северу Сирије, величине Либана. Замисао се састоји у томе да се од стратешки и економски самодовољног и независног Курдистана – на тромеђи Турске, Ирака и Сирије, и можда све до западне границе Ирана и северног Ирака – створи стално упориште за САД и Израел.
Али, америчко-израелска стратегија ће остати санак пусти ако Курдистан буде опкољен копном, а Турска, Иран, Ирак и Сирија наставе да му оспоравају право на постојање. Отуда витални значај приступа Курдистана обали Средоземног мора преко Латакије.
Русија и Турска савршено разумеју намере САД. То објашњава њихов најновији потез – чишћење филијала Ал Каиде које су ушле у покрајину Идлиб у близини Латакије. Снаге сиријске владе и њене савезничке милиције уз руску ваздушну подршку напредују у Идлибу у операцији која је почела прошле недеље. Идлиб је прилично велика покрајина и биће потребно доста борбе и времена да се победе ове групе Ал Каиде. Снаге сиријске владе су у недељу заузеле стратешки важан град, Синџар, чиме су се нашле на 20 километара од изврсне ваздухопловне базе у Абу Зухуру у Идлибу. Узгред буди речено, аутопут који повезује Дамаск и Алепо пролази и кроз источни Идлиб.
Турска сарађује са Русијом у чишћењу Идлиба од група Ал Каиде (Идлиб се граничи с Турском) У ствари, Турска се жестоко противи „напорима“ САД да створе Курдистан на северу Сирије. Председник Реџеп Ердоган је прошлог викенда отворено запретио да Вашингтон неће „никада успети да северну Сирију претвори у терористички коридор“, обећавајући да ће их (САД): „… јако ударити. Треба да знају да смо ту одлучни. Области које они сматрају као део терористичког коридора могу постати њихове гробнице.“
Можда су и недавни покушаји САД и Израела да подстакну превирања у Ирану повезани са свиме овим. Амерички и израелски план би био да Иран буде опхрван унутрашњим проблемима. Сиријска и ирачка влада умногоме и у најтежем зависе од Ирана и Хезболаха у рату против група Ал Каиде и Исламске државе под покровитељством САД.
Техеран схвата каква је америчко-израелска стратегија. Ирански режим има доста искуства у побеђивању САД и Израела у тајним операцијама. Врховни лидер Али Хамнеј схвата да је сиријски сукоб такође бити ил’ не бити за Иран. Заповедници Корпуса исламске револуционарне гарде су рекли да се може бирати само између борбе против америчко-израелских проксија у Сирији и Ираку и борбе против њих на иранском тлу.
Како ће Москва реаговати на напад дроновима на своје базе што су га подржале снаге САД? Стално решење лежи у одмазди над америчким снагама и наношењу великих жртава – као у Бејруту 1983. године. Ако у САД почну да пристижу на десетине мртвачких сандука из Сирије, председнику Трампу нема друге до да каже: „Доста је било, момци, дођите кући.“
Али проблем је у томе што САД воде „хибридни рат“, преко курдске милиције, па их се не може тек тако узети на нишан. Такође, Пентагон је међу „умерене побуњенике“ убацио плаћенике, тако да је политички ризик сведен на минимум.
Због тога ће руска опција бити убрзање операција чишћења покрајине Идлиб од филијала Ал Каиде које подржавају САД и Израел, да их униште једном заувек. Иако ће Ники Хејли почети у УН, по израелским инструкцијама, да запомаже да се у Сирији опет чине „ратни злочини“.
Наравно, пошто је у љубави и рату све допуштено, Русима и Иранцима на располагању стоји још једна опција, да авганистанске талибане снабдеју дроновима. Али, мало је вероватно да ће ићи тако далеко – за сада, бар.
М.К. Бадракумар
Превод: Александар Јовановић
Извор: cirilizovano.rs / rediff.com
