Две легенде објашњавају животињски изглед хришћанског светитеља…
Свети мученик Христифор један је од најневероватнијих светаца Христове цркве, а на православним фрескама уместо људске има главу пса.
Овај свети мученик родио се у Kанану у Палестини у 3. веку, а световно име било му је Реборб. Био је дивовског раста и снаге, због чега је тражио „најмоћнијег човека на Земљи да му служи“.
Лутајући набасао је на пустињака који га је подучио хришћанству и тако преобратио. Христифорово даље занимање било је да помаже људима, тако што их је преносио преко реке, уместо да је прелазе у чамцу.
Једне ноћи, пробудило га је дете и замолило да га пренесе преко реке. Тада је подигао дете на рамена и загазио у реку. Сваким кораком који је чинио, дете је постојало све теже и теже, а вода све немирнија, због чега је Христифор на пола пута помислио да ће се он и дете удавити.
Међутим, то дете је био мали Исус Христ, који га је тада крстио, након чега је светитељ одлучио да напусти службу преношења људи и посвети се ширењу хришћанства.
Према једној легенди, свети Христифор је био толико леп да није могао да се одбрани од жена, па се молио Богу да му у овоме помогне, а он му је даровао псећу главу, и муке са женама су престале.
Друга легенда каже: „Христифор је припадао раси Псећоглавих, који су имали људско тело а псећу главу. Много је размишљао о Богу, али је говорио језиком Псећогалвих“. Ову тврдњу је врло тешко луцидно анализирати, а вера у „Псећоглаве потврђена је у једном кијевском псалтиру.
Наиме, Грци су веровали у постојање људи са псећом главом и називали су их кинокефали. Постојала су кинокефалска племена, чији су припадници имали лица као „велике доге“ – псећа са уским образима, истуреним зубима и ушима, језивог изгледа, имала су за циљ да застраше освајаче и противнике из других народа и племена. Фреска светог Христифора у манастиру Сукова крај Пирота је јединствена икона у Србији, која и данас чуди и запрепашћује многе.
О њему се мало знало, али извесно је да је умро као мученик око 251. на грчком острву Самосу. Одрубљена му је глава јер није хтео да принесе жртву паганским боговима.
У средњем веку приказ Христифора се могао наћи на улазима у многе цркве и на градским вратима јер се веровало да онај ко погледа лик свеца тај дан неће умрети и да може путовати било где јер ће га светац заштитити.
