На данашњи дан, 19. децембра 1905. године је на Никољданској скупштини усвојен први Устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија. По том уставу Црна Гора је била уставна, али не и парламентарна монархија. Владе нијесу зависиле од скупштине већ од књаза, који је и даље имао право да их именује и смјењује.
Застава Краљевине Црне Горе
На данашњи дан, 19. децембра 1905. године је на Никољданској скупштини усвојен први Устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија. По том уставу Црна Гора је била уставна, али не и парламентарна монархија. Владе нијесу зависиле од скупштине већ од књаза, који је и даље имао право да их именује и смјењује.
За првог предсједника уставне владе, књаз је именовао Лазара Мијушковића, који је након распуштања Уставотворне скупштине расписао изборе за редовну Законодавну скупштину. Избори су одржани у септембру 1906. године.
Устав Књажевине Црне Горе, Никољдански устав, или званично Устав за Књажевину Црну Гору, први је историјски устав који је дјеловао на подручју Књажевине Црне Горе, а касније и Краљевине Црне Горе.
Мајски преврат и успостављање стабилног парламентарног поретка у Србији је довело до раста политичког престижа Србије. У тим околностима опозиција је тражила успостављање уставне владавине и уједињење Србије и Црне Горе.
У таквим околностима књаз Никола се одлучио за прелаз на уставну владавину и да сазове уставотворну скупштину. Уставотворна скупштина, изабрана у новембру 1905. године, која се састала на Никољдан исте године, била је само по имену уставотворна.
Књаз је израдио уставни нацрт и његов текст, коначно уобличен, саопштио скупштини на њеној првој сједници. Устав је тако био октроисан. Радња уставотворне скупштине свела се на примање устава акламацијом.
Устав је садржао 222 члана који су се односили на облик владавине, државне симболе, организацију државне власти, вјероисповијест, избор чиновника, војну службу и грађанска права. Устав је јасно дефинисао грб и народне боје. У члану 38. и 39. Устава стоји:
„Грб је Књажевине Црне Горе двоглави бијели орао са царском круном над орловскијем главама, са царскијем скриптом у десној, а са шаром у лијевој канџи. На прсима му је лав на црвеноме штиту. Народне су боје: црвена, плаветна и бијела.“.
Централни органи власти били су књаз, Народна скупштина, Министарски савјет (Влада), Државни савјет, судови. Влада није зависила од Скупштине него од књаза. Устав од 1905. године био је израђен по угледу на србијански Намјеснички устав из 1869. године.
Иако је суд као институција био независан, први црногорски Устав књазу је оставио неограничену власт. Његов значај био је у томе што је започео уставни живот у Црној Гори јер су парламент и грађанске слободе убрзали либерални покрет.