ДОК сам био на Косову као први страни судија којег је изабрала администрација Унмика коју је водио Бернар Кушнер, схватио сам да нема правде за Србе у косовском правосуђу. Не верујем да ће Специјални суд за злочине ОВК у Хагу процесуирати стотине одговорних за страдања ваших сународника на Космету по доласку међународне мисије 1999. Лично, нисам био изненађен када је Швајцарац Дик Марти 2010. означио албанске лидере Тачија и Харадинаја као вође криминалних кланова који су одговорни за страдања Срба. Овако, ексклузивно за „Новости“, говори Кристер Карпхамар, први именовани судија УН у тзв. косовском правосуђу.
Швеђанин је на дужност ступио 15. фебруара 2000, истог дана када је СБ УН изгласао резолуцију према којој Кушнер може да именује странце, тужиоце и судије, који би помагали и контролисали „успостављање владавине права у судовима на поратном Косову“. Каже да је његов задатак био да, уз професионалце албанске националности, учествује у процесуирању одговорних за „криминалне и ратне злочине“ који су се догађали на КиМ 1999. и после тога.
Из Покрајине је, како истиче, отишао после шока који је доживео водећи истрагу за подметање бомбе под аутобус „Ниш експреса“, фебруара 2001. Тада је у разнетом возилу надомак Подујева погинуло 12 а рањено 43 Срба.
– На основу ДНК доказа на месту догађаја у Ливадицама утврђено је да је један од потенцијалних криваца Фљорим Ејупи (23). Тражио сам да он и још тројица осумњичених, бивших припадника ОВК, буду одведени у притвор УН, где би се наставила истрага. Међутим, они су пребачени у америчку базу „Бондстил“, у наводно најсигурније место на КиМ, одакле је Ејупи „побегао“ исте ноћи. Невероватно… Сећам се да су међу разнетим људима у аутобусу биле четири жене и два детета. Сазнало се, да је Фљорим Ејупа раније обучавала ЦИА.
* Са каквим информацијама о догађајима у српској покрајини сте стигли у Приштину?
– Дошао сам на Косово у новембру 1999. године. Пре тога био сам у мисијама у Босни, па у Вуковару, радио сам три године као правни саветник УН и ОЕБС-а. Од маја до новембра 1999. године радио сам у Албанији помажући тужиоцу да реши убиство њиховог премијера Азема Хајдарија, као и нека друга убиства. Верујем да сам био веома обавештен о ситуацији на Балкану.
* На Косово сте 1999. дошли због решавања тешких кривичних дела и учествовали сте у раду међународног правосуђа и пре него што вас је УН именовао?
– Бавио сам се тешким кривичним случајевима на Косову. Брзо сам се уверио да Срби нису имали шансе да добију никакву правду на тамошњим судовима. Албанци који су починили тешке злочине над Србима су ослобађани, а многи Срби су били осуђени без правичног суђења.
* Да ли су међународне судије биле упознате са историјом лидера независног Косова?
– Могу само да причам за себе. Имао сам информације о вођама ОВК и нисам био изненађен.
* Да ли су судије Унмика разговарале о трговини органима отетих Срба?
– Ја сам чуо за то!
* Одмах на почетку мисије УН на КиМ почињени су неки од најгорих злочина над Србима. Хапшење злочинаца никада није ни покушано?
– Сједињене Америчке Државе тада су на Косову биле веома јаке, а службеници Уједињених нација се нису сналазили. Американци су имали блиске везе са ОВК, а на Србију су гледали као на непријатеља.
* Сетите се неких драматичних догађаја из тог времена.
– У фебруару 2000. било је много нереда у Косовској Митровици и око ње. У једном тренутку Кфор и Цивилна полиција су због убистава ухапсили неке чланове албанског Заштитног корпуса, који су сви били бивши чланови ОВК. Суд их је одмах пустио. Касније је Кфор ухапсио 48 Албанаца због организовања терористичких акција у којима су двојица француских војника тешко рањена ватреним оружјем. И они су правосудно пуштени.
* Можете ли да издвојите још неки процес на КиМ у коме сте учествовали?
– Почетком пролећа 2000. у затвору у Митровици српски затвореници су штрајковали глађу. Жалили су се на најтежа злостављања и неправична суђења за дела која нису починили. Штрајк је обустављен кад је Кушнер обећао да ће убудуће међународне судије контролисати рад у судницама. Упркос мојој присутности на тим процесима, морам рећи – Срби нису имали фер процес.
