Да је просечан Севернокорејац имао приступ пуном интернету, био би шокиран када би открио да је остатак света много другачији од њихове матичне земље. Али, наравно, управо зато већина њих не може да иде на интернет.
Рачунари су у Северној Кореји изузетно ограничени. За поседовање морате имати дозволу коју је издала влада, јер је очигледно исто толико опасна као и ватрено оружје. Лично власништво над факс машинама је потпуно забрањено, а не да би факс „Помози ми“ ових дана стигао било где. Дакле, велика већина Севернокорејаца нема приступ рачунарима, а још мање интернету.
Према Вок -у, већина севернокорејских рачунара постоји у владиним канцеларијама, на универзитетима и у неколико сајбер кафића. Производи их владина компанија Морнинг Панда, која има апсурдно слатко име упркос томе што је води оваква држава. Међутим, ови рачунари се уопште не повезују са интернетом. Уместо тога, они су повезани са интранетом земље, Квангмионг. За разлику од глобално повезаног интернета, интранети су локални и ограничени.
Дакле, неки становници градова могу да се јаве Квангмионгу за мејл и неколицину веб страница (које изгледају као да су из 1994. године). Али, наравно, правила се не односе на елиту Северне Кореје, преноси Гранџ.
Око неколико хиљада високих државних званичника у Северној Кореји има слободан приступ интернету. Користе га за прилично стандардне ствари: преузимање филмова, куповину на мрежи и хаковање британског здравственог система. Да, према Вашингтон Посту, севернокорејски кибернетски напад Вонакрај нанео је пустош хиљадама рачунара и успео да угаси британски здравствени систем на више дана.
Наравно, то није био једини пут да је Северна Кореја постала мало хакерски срећна. 2014. показали су своју моћ хакирањем компаније Сони Пицтурес Ентертаинмент и прикупљањем мноштва информација, укључујући бројеве социјалног осигурања, мејл и неколико филмова који још нису стигли у биоскопе. Према ПБС -у, амерички званичници верују да је напад подстакнут филмом „Интервју“, који се бави завером за убиство Ким Џонг-уна, севернокорејског лидера.
Недавно је Њујорк Тајмс известио да се употреба интернета у Северној Кореји повећала за око 300 одсто од 2017. Њихова нова омиљена интернет активност је крађа и вађење криптовалута како би заобишли америчке санкције.
Међутим, између свих хаковања и финансијског финализирања, Северна Кореја такође воли да се промовише путем пропаганде. Земља води неколико властитих веб страница на којима се налазе ствари попут „Активности врховног вође“ , корејске рецепте и севернокорејске филмове. Надајмо се у будућности већем броју фарми воћа и мање сајбер напада великих размера.
