Хрватски и словеначки медији „заратили“ су због прославе 24. годишњице „Олује“ у којој је протерано више стотина хиљада Срба. Тачније, буру су подигли критички коментари у најчитанијим словеначким новинама „Дело“ и „Вечер“, на шта је хрватски „Вечерњи лист“ дао одговор у свом данашњем штампаном издању.
Словенци су подсетили да „Олуја није била чиста као суза“ и да се права Срба и даље крше на шта су Хрвати жустро одговорили да су Словенци прешли линију оптуживши их чак за ксенофобију, као и да „намерно распирују несношљивост“.
„Вечерњи лист“ је, наводећи делове текстова словеначих колега попут оних да „овогодишња прослава Олује иде корак даље према ревизионистичком тумачењу Домовинског рата и да Хрватска има фашистољубне, великохрватске, клептокоруптивне комплексе“, написао да се таква тумачења „очекују из Србије“, али да овог пута „долазе од западних суседа“. Ипак, Хрвати су назначили да је то тренутно „само на нивоу коментатора највећих и најугледнијих новина, Дела и Вечери“.
„Вечерњи лист“ је потом искористио исти „епитет“, а своје комшије због изнетих ставова назвао ксенофобима, те покушајем да се унизи Хрватска.
„Садржај написаног далеко је од обичне критике, већ се граничи или је већ прешао линију ксенофобије и намерно распирује несношљивост. Или је то заправо неформални глас или одјек владајућих који званичним изјавама приказују Хрватску као неверодостојну, малициозну државу која не поштује владавину права, која је на преварантски начин ‘заузела’ део Словеније неприменом арбитраже и која је успела да придобије стару Европску комисију на своју страну, а сада јој – ето – с новом шефицом Комисије исто полази за руком“, наводи „Вечерњи лист“.
„Олуја није била чиста као суза“
У коментару новинара „Дела“ Бориса Јашоувеца под називом „Нормализација екстрема“ наводи се да „Олуја није била чиста као суза“, а спомињујући цивилне жртве додаје и да Хрватска још није вратила имања прогоњенима, да је процес повратка потпуно заустављен и да Загреб има великих потешкоћа у спровођењу сопственог уставног закона о националним мањинама, који би Србима у Хрватској омогућио пропорционално запошљавање у државним телима. Такође, пише словеначки лист „ревизионистичко тумачење Домовинског рата доводи до тога да победа у њему представља победу усташа над четницима“.
„Такође видљива јавна ћирилица у етнички мешаним местима, на пример, у Вуковару изложена је непосредним вандалским нападима, ако је уопште и постављена. Постоје и физички напади на припаднике српске мањине, у неким случајевима и напади на туристе или госте из Србије“, наглашава „Вечер“.
Коментатор „Дела“ каже како је “великом броју Словенаца испала протеза кад су чули да је нама свима Европљанима Хрватска узор”.
„Узор у чему? У туризму, али никако у свим подручјима. Можда у рибарству. Али не зато што су (и експлозивом) очистили Јадран, ни зато што полиција у трену опази словеначког рибара који се приближио средини залива, а не види реку мигранта. Или у дипломатском нагуравању или игри “одузимања поља”. Али да би нам за узор била са економским, демографским, клептокоруптивним, клерофундаменталистичким, фашистољубним, вуковарскосиндромским, великохрватским и другим комплексима… Урсули (председници Европске комсије која је надавно боравила у Загребу, прим. аут.) политика је мало покварила диоптрију“, пише „Дело“ уз саркастичан коментар: “Надамо се да је Хрватска заиста спрема за Шенген па од 15. августа више неће бити миграната.” Хрватски „Вечерњи лист“ је тумачење речи Урсуле фон дер Лејен назвао случајним или намерним погрешним цитирањем.
На ове речи „Вечерњи“ одговара да би се „о оптужбама (о хапшењи рибара у Пиранском заливу прим. аут.) дало расправљати“, али наглашава да је „словеначки државни врх варао у арбитражи“.
„Словенија је део Шенгена, али како чува границу кад јој – и уз жилет жицу – Аустријанци враћају мигранте и не укидају граничне контроле? Словенска дипломатија и утицај у ЕК није онолико велик као пре неколико година, али га има“, наводи „Вечерњи лист“.
Хрватски портал закључује да „Словенија лобира да ЕК не да зелено светло за улазак Хрватске у Шенгенску зону“, али наглашава да „реторика Хрватске према Словенији, како политичка тако и у мејнстрим медијима, никад није била на новоу вређења“.
