У својој бахатој умишљености, зачињеној болесном сујетом и патолошком мржњом према Александру Вучићу, тајкун овдашњи и „ималац инжењерског мозга“, Драган Ђилас, својим небулозним изјавама почео је врло озбиљно да се приближава титули најнеталентованијег политичара на српској политичкој сцени.
Тако је, примера ради, Ђиласов опскурни порталчић, којег финансира новцем опљачканим од грађана Србије у време док је био на власти, пренео још једно његово, кобајаги „умно“ и „бременито садржајем и суштином“, саопштење – у којем овај „маестрални политички мислилац“ констатује да су европарламентарци (посредници у тек окончаним разговорима између власти и опозиције у вези са изборним условима за изборе који нам предстоје на пролеће идуће године) заправо неспособни, а уз то изгледа и корумпирани, чим су сачинили онакав документ какав су сачинили, и чим су препоручили опозицији да на те будуће изборе свакако изађе, јер је то једини начин на који је могуће, демократским путем и процедурама, у демократској земљи (што Србија за европарламентарце свакако јесте и што су потврдили и таквим документом који су донели), легално доћи на власт.
Закукао је, по ко зна који пут, ташти и осиони Ђилас, па чак и вређао, због тога што му је (опет) предочено да ће морати на изборе, јер зна он врло добро шта грађани Србије мисле о њему и његовој безидејној скупини згубидана, нерадника, превараната и стручњака опште намене које је окупио око себе, формирајући некакав тобожњи Савез за нешто, а заправо образујући интересну групу чији је једини циљ и програм да наставе са урушавањем и пљачкањем Србије и њених грађана.
Надао се Драган Ђилас, уздао се у те исте европарламентарце, дозивао их, тражио њихово посредовање, али и тужакао своју државу и њено руководство кад год је стигао, коме год је стигао, и где год је стигао, при томе се не либећи да најбестидније измишља и лаже, и он и сви његови запослени – на челу са „часном и честитом“ Мариником Тепић (која ни сама више не зна у којој је по реду странци и шта јој се све, осим оних кокошака у Моровићу, привиђа а шта она сама измишља и о чему и о коме све лаже) – не би ли некако убедио европске званичнике и моћнике како је „у Србији диктатура, како се крше људска права и слободе, како нема демократије ни слободних медија, како је страховлада“ и како је нужно због свега тога срушити Вучића и довести њега, Драгана Ђиласа (експерта ни за шта, осим за присвајање туђег новца, и борца за све и свашта, осим за интересе своје државе и свог народа), на власт, наравно – без избора и против народне воље, нарочито стога што он „обичан“ народ презире и гади га се, сматрајући себе некаквом „елитом“ која је изнад других људи.
Чак је и сам себе прогласио некаквим „лидером“, вођом те тзв. борбе против „аутократског режима Александра Вучића“, надајући се да ће та самозваност постати реално стање ствари и очекујући да ће, ако ништа друго, ту своју „лидерску“ позицију моћи да купи, плаћајући онај башибозлук, који му се из интереса пришљамчио, да му аплаудира и да га хвали.
Учинио је Драган Ђилас све што је мислио да је потребно и што су му његови инострани ментори саветовали, додао је, мада драматично политички неталентован, и још штошта по свом укусу и вољи – како би себе и скупину лезилебовића коју предводи представио као некакву политичку снагу и алтернативу садашњој власти, али му крајњи резултат тих његових „изузетно квалитетних предлога и ставова, акција и решења“ ипак не одговара.
Мораће, опет су му рекли, чак и они које је он позвао да дођу и посредују, на изборе – ако жели да има некакву улогу у политичком животу Србије. Избори су, кажу европарламентарци, једини легални и легитимни пут и начин освајања власти. И у Европи, и у Србији.
Ђиласу се, наравно, на изборе не иде, јер зна да ће опет имати 0,нешто% освојених гласова, без обзира на то колико је милиона, од народа украдених, уложио у то да се поново нађе у прилици да од народа краде – па зато вређа оне у које се клео, а успут и за сваки случај, помиње и некакав поновни бојкот. У Ђиласовом случају – не само бојкот избора, него и бојкот здравог разума и памети.
Али шта и очекивати од човека коме је таленат за политику у обрнутој сразмери са талентом за проналажење начина да присвоји туђи новац!?
Зоран Ђорђевић