Прислушкивање председника Републике Србије тешко да има за циљ повећавање нивоа безбедности, а сигурно је да су такве ствари рађене мимо свих закона.
Опште је познато да су увек постојале паралелне структуре безбедности у самим државним институцијама. Поред тога, имамо и структуре безбедности и појединце који уско сарађују са полицијским структурама али и са страним обавештајним агенцијама. Примера ради, у време своје владавине ДС је увезла озбиљну опрему за прислушкивање којој се после 2008. године губи траг. Она је коришћена тада против политичких неистомишљеника али и против оних који су били у коалицији са њима. Најгоре од свих прошао је Вук Обрадовић коме је у том периоду намештена афера. Наравно не смемо да заборавимо ни да се у Црној Гори, 2006-те године губи траг, у то време озбиљној опреми, „Јагуар“ која је била у власништву Војске Србије и Црне Горе. Касније је та опрема могла да се види у рукама тадашњег режима Мила Ђукановића чији су људи често ту опрему знали да изнајмљују криминалним групама.
Државним органима, за мере прислушкивања и тајног праћења, потребан је налог суда. У теорији, за било какве мере мора да постоји оправдан разлог. Међутим, питамо се који је то разлог да је председник Републике Србије био на мерама? Реално, једини разлог може да буде државни удар, односно рушење председника и саме власти. Како сва истраживања показују да председник Републике Србије практично и нема некога ко би могао да га угрози на изборима, одређене структуре су користећи своје позиције и приступачност софистицираној опреми, али сигурно уз помоћ одређених инсајдера, приступили извршавању озбиљног кривичног дела. Поставља се питање које мере су још биле примењиване осим тајног надзора комуникације, и да ли је још неко из председников окружења био на мерама. Искрено се надамо да ће истрага утврдити и установити све важне елементе овог кривичног дела.
Несумњиво је да је ово опасна ситуација коју сви треба да схватимо озбиљно. Прислушкивање председника државе је само један сегмент у низу који јасно говори да имамо озбиљне паралелне структуре безбедности, само је важно да се утврди за чији интерес раде и ко су им инсајдери. Да ли су исти они који су прислушкивали председника, на мерама држали и оперативце и директора БИА, као и да ли су учествовали у намештању случаја Јовањица. Делује да су све те ствари повезане, па је велико питање шта можемо очекивати у наредном периоду, можда промене у саставу Народне Скупштине и прављења нове посланичке групе?
Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА апелује на надлежне да случај прислушкивања председника не остане само слово на папиру и наслови у дневној штампи, него да се одговорни приведу и процесуирају. Не сумњамо да је до сада истрага дошла до одређених доказа, али свакако и када се случај приведе крају, потребно је додатно испратити одређене људе и дешавања, пре свега због чињенице да су у ово сигурно уплетени и људи који су били често у блиском контакту са председником.
