„Видео сам руског војника како лежи на земљи. Метак га је погодио у лице. Његови другови су плакали. Убио га је снајпериста Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца“ описао је догађаје на Космету из 2001. Марк Ђаконија, некаданшњи припадник америчких „зелених беретки“.
Оно што је уследило је једина забележена заједничка борбена акција руских и америчких специјалаца.
Ђаконија је у својој књизи „Потрага за ратом“ до детаља описао како је текла сарадња Американаца и Руса током зиме и пролећа 2001. на Косову и Метохији, али и на југу Србије.
Када је руски војник убијен, америчке трупе су учествовале у обезбеђивању зоне за слетање хеликоптера помоћу којег је транспортовано тело убијеног војника. Како наводи Марк Ђакоња, његов капетан је течно говорио руски, што је омогућили добру сарадњу специјалаца.
– Неколико дана након погибије руског војника, његови другови су у патроли наишли на 25-годишњег Албанца који је носио војнички каиш. Одвели су га у базу и за један сат су Руси и мој капетан сазнали тачну локацију кампа ОВПМБ-а и да се у њој налази између 40 и 80 бораца – наводи он.
– Био сам наоружан аутоматским лансером граната МК-19 и упутили смо се ка области која се зове Веља глава. У једном тренутку смо дошли до знака којем је великим црвеним словима било исписано „СТОП ОВПМБ“. Један младић, који је носио црвену беретку и АК-47, стајао је у близини и није могао да сакрије изненађење када је видео нашу заједничку патролу – констатује се између осталог у књизи.
– Две „зелене беретке“ су га савладале и Руси су почели да излазе из својих возила и да се крећу левом страном пута кроз шуму спремајући се за напад. Чуо сам узвике на албаснком и кратке рафале. Почео сам да испаљујем гранате, а мање од минута касније, капетан је наредио прекид ватре. Руси су ускоро почели да излазе из шуме са заробљеницима, који су, док су их спроводили поред наших „хамвија“ молећивим погледом гледали у нас као да су се питали шта им се то догодило – написао је Ђакоња.
Не треба заборавити да је НАТО убрзо након поменуте операције, тачније 24. маја 2001, дозволио нашој војсци повратак у демилитаризовану зону. То је уједно био и крај терориста Ослободилачке војске Медвеђа, Бујановца и Прешева.
