Пише: Александар ДУГИН
„ВАШИНГТОН пост“ је 16. априла 2019. године објавио чланак са насловом” “Why far-right nationalists like Steve Bannon have embraced a Russian ideologue. And how his medieval fantasies distort history for his cause”.
Чланак је написао Брендон Хок (Brandon W. Hawk) и у потпуности га посветио мени и утицају који моје идеје имају на америчке конзервативце и алт-ријт (Alt-Right) кругове, укључујући и водећег идеолога не-конформисту, Стива Бенона, а преко њега и на сâмог Трампа.
Прво што сам одлучио, било је да на овај напад одговорим тишином, као што обично радим – пре свега зато што се ради о потпуном извртању мојих гледишта, због најнижег могућег нивоа полемике и гомиле лажи и оптужби (као и обично). Овде се ради о чисто либерално-тоталитаристичкој пропаганди и борби против химера које прави вештачки, без било какве везе са стварношћу.
Модерни либерализам је чиста тоталитарна идеологија која делује у совјетско/гебелсовском стилу и према тим истим методама: когод се супротстави либерално-глобалистичком наративу је или “фашиста” или “комуниста”. Заиста се супротстављам либерално-глобалистичком наративу, а пропагандисти не могу да ми припишу имиџ комунисте (иако ме често етикетирају као “неостаљинисту”). Ипак, због недостатка разлога да будем комуниста, означавају ме као “фашисту”, а остатак следи – “расиста”, “антисемита”, “царист”, “хитлеровац”, и тако даље.
Овакав дискурс је врло једноставно конструисати, и то механички:
Господин Икс је против либералног глобализма. О њему и његовим идејама не знамо ништа.
Али, сâма чињеница да је Господин Икс анти-либерал и анти-глобалиста значи да је он или комуниста или фашиста.
Ако Господин Икс непрестано у својим текстовима спомиње речи као што су “социјална правда” и “капитализам” или имена “Че Гевара” или “Маркс”, он мора да је комуниста – па, хајде да га нападнемо као и Орвела, Солжењицина, гулаг-злочине, Пол Пота. Тај мора да је тешка комуњара.
Ако Господин Икс користи речи као што су “традиција”, “породица”, “народ”, “Шмит” или “Хајдегер”, он мора да је нациста и мора да је лично одговоран за холокауст и масовна убиства.
И, у неколико речи, завршили смо са Господином Икс – он је склоњен, осуђен и погубљен. Без суђења, без адвоката, без законске одбране, без правог испитивања, без истраге.
Све је јасно: Господин Икс је најбољи када је мртав. Добродошли у либерлано-тоталитаристичку дистопију. Орвел у контрасмеру.
Текст Брендона Хока је писан у потпуно истом маниру. Види се да човек никада није прочитао нити реч било чега што сам писао, нити га било шта од тога интересује. Он само каже да је господин Дугин против либералног глобализма (да, то је истина) и то на неком насумичном сајту (има их много, а огроман део њих праве и одржавају људи који су Хоку потпуно непознати – било да су то пријатељи, тролови или мрзитељи, као што је он сâм), има неких слика које представљају европски Средњи век – укључујући и фотографију париског Нотрдама пре пожара.
Спомиње се реч “традиција” (понекад са великим ‘Т’), често се цитирају Карл Шмит и Хајдегер. И, више нема сумње, овај Дугин је нациста. Подржава Путина? Дивно – он је “Путинов нациста”. Опасан? Управо тако – као што је Мило Јанопулос опасан, или можда и опаснији (као нуклеарно оружје). И, Брендон Хок је скоро завршио свој чланак.
Шта имамо још?
А, да! Бенон се вратио, а Трамп започиње кампању за други мандат. Хајде да направимо да је као Путинов нациста утицао на Бенона и Трампа. Па су, дакле, и они нацисти и Путин их има у шаци – а и тај Милеров извештај, мора да је нешто скроз погрешно. Треба нам нова истрага. И, сада се све лепо уклапа.
„Вашингтон пост“ задовољно објављује чланак. Пресрећни мали гебелсовски либерал, Брендон Хок, добро је обавио свој посао.
Завера са циљем обнове злог средњовековног царства, коју води Путинов нациста, као и то да Дугин-Бенон-Трамп раде у дослуху – то је већ утврђена чињеница.
Текст који је написао идиот, за новине које поседују идиоти, праве идиоти за друге идиоте је спреман. Ништа лично – то само бесни идеолошки рат. Либерализам и глобализам се бране и нападају “непријатеље отвореног друштва” – то је правило Попер/Сорошевог програма. Лагати, лагати, лагати, гласно и поносно, а они ће се повиновати вашим ауторитарним наредбама.
Ево неких од илустрација тих лажи и мојих одговора:
“Руски политички аналитичар и модерни фашиста, Дугин”
Пре ће бити да сам анти-фашиста а то и објашњавам на стотинама страна моје „Четврте политичке теорије“ – књиге која је, зато што је анти-либерална, анти-фашистичка и анти-комунистичка, забрањена на мрежи Амазон – погодите зашто. (Наговестићу вам – Џефри Престон Безос је власник „Вашингтон поста“, али и главни директор и председник Амазона. Изгледа да је и поштанска служба постала идеолошко оружје – не мање него штампа).
“Његова евроазијска идеологија се заснива на фундаменталном верском национализму”
Убеђени сам анти-националиста, јер нација је модерна, капиталистичка и вештачка творевина (овде бих се сложио са Гелнером и Бенедиктом Андерсоном о термину “замишљена заједница”). Такође сам против модернизма, буржоаског и капиталистичког (још сам и анти-марксиста и анти-комуниста јер су то тековине Модерне, а ја сам против модернизма).
“Његов вебсајт обилује средњевековним ликовима и иконографијом: слике и иконе светаца, византијски мозаици, рукописи и црквена архитектура.”
Можда то и јесте тако, али се не сећам тачно на ком је то вебсајту тачно, јер како сам објаснио има их много. И, да ли је то неки злочин? Или разлог да ме се назива фашистом?
“Његово виђење Римског царства и средњевековне Европе уздиже успехе монолитног белог, хришћанског национализма.”
Сматрам себе анти-расистом. То је моје дубоко и јако уверење. Мислим да је раса, такође, вештачка творевина Модерне. Евроазијство, за које се заиста залажем, подржава мешовити идентитет руског народа и позитивно види улогу Татара и других туранских етничких група у руском друштву. У мојим радовима нема ни речи о “тријумфу монолитног, белог хришћанског национализма”. Тога можда има у европским или америчким националистичким покретима, али нема никакве везе са мојим идејама. Још једном, снажно се противим било каквој врсти национализма – а, израз “хришћански национализам” мени звучи потпуно бесмислено.
“Дугин, Бенон и други десничарски фундаменталисти користе погани расистички израз “јудео-хришћански”.
Никада не користим израз “јудео-хришћански”. Стив Бенон користи тај израз. Као и 50 000 000 америчких евангелиста. Али, строго теоријски – како верски израз, који укључује Хришћане (без икаквог наговештаја етничке припадности) и Јевреје може бити “расистички”? По тој логици, шестина становништва Сједињених држава су, онда, анти-семити…Чудно.
“Поред тога, Дугин је повезан и са Дејвидом Дјуком, Милом Јанопулосом, Стивеном Милером, али и са председником Трампом.”
Дејвид Дјук ми је једном пришао у једном руском музеју, брзо направио селфи и одмах нестао, пре него што сам га и препознао (а и нисам га раније познавао). Ниједну реч нисмо разменили. Често ми прилазе људи на тај начин, на улицама, у многим градовима по свету. Претпостављам да таквих селфија има на хиљаде. Мила Јанопулоса знам са Фејсбука и из ТВ програма Алекса Џоунса. Забаван је. Свиђа ми се како тролује либерале, који у његовом присуству изгледају као комплетни идиоти. Чињеница да сам обратио пажњу на неке интервјуе Мила Јанопулоса се одмах сматра “повезаношћу”? Када тоталитаристички начин живота “повезује”, да наравно, то је тако. Велики брат вас посматра. Онда је у реду.
И, последње питање: ко је Стивен Милер? Изгледа да сам нешто важно пропустио. “Повезаности” – изгледа да је снажни Брендон Хок, фашистички јуришник, јак само на речима. Капетан Америка против Доктора Зло.
“Па чак и Председник Трамп”.
Наравно – питајте господина Роберта Милера и његов извештај.
Ови наводи помажу да се разуме квалитет знања и ниво објективности аутора и „Вашингтон поста“. Ништа посебно.
Одлучио сам да одговорим на овај пристрасни, идиотски, пропагандистички, либерално-глобалистички напад (више усмерен против Бенона и Трампа, него против мене), не да бих се одбранио од лажних оптужби – јасно ми је колико су узалудни протести у глобалном тоталитарном систему утврђених либералних лажи, што је њихов преовлађујући дискурс. Разлог је потпуно друге природе.
У суштини, слажем се са Брендоном Хоком. Волим Средњи век и не волим Модернизам. Просветитељство је, мислим, потпуно погрешно, а модернистичка наука и, у ширем смислу, модернистичка “научна” слика света се заснива на лажима.
Верујем у Бога, Анђеле и у Светог духа. Не верујем у Декарта, Бекона или Ајнштајна. Мислим да су Платон и Аристотел били потпуно у праву, а атомисти који их клевећу опасно греше.
Мислим да су црквени оци носиоци апсолутне истине и да је филозофија Модерне зрачење, које спроводи ум палог Анђела – Сотоне. Сигуран сам и да је Апокалипса близу, а либерализам и глобализам сматрам јасним знацима да се Антихрист и Последња времена приближавају.
Традиционалиста сам и следбеник руске словенофилије, Достојевског и Соловјева, различитих руских верских филозофа и цариста. Дубоко поштујем идеје Рене Генона и Јулијуса Еволе.
Антика и Средњи век имају моју апсолутну подршку и апсолутно сам против модернизма у свим његовим облицима. Дакле, мој поглед на свет је анти-модернистичлки и анти-западни (када модернизам и Запад значе исто); модернизам видим као катастрофу и пропаст Запада.
У филозофском смислу се слажем са Хајдегером да је модернизам заснован на Забораву битка и позивам мислеће људе да се пробуде и поново открију Битак.
Вештачку интелигенцију сматрам последњом персонификацијом das Man (или Gestell) и сматрам их Антихристом, или барем једном од његових глава.
Подржавам обнављање Светог царства – Римског за Европу и Византијског за Русију. Истовремено, свиђа ми се идеја аутономних, самоуправних сеоских заједница – те би стога Царство требало да буде полицентрично и савез, у извесном смислу – а не централизовано и националистичко. Одбацујем расу и пригрљујем веру као дубоки и темељни идентитет који је потребно одбранити.
Како сам Православни хришћанин, гајим дубоку наклоност према другим верама – Исламу, Хиндуизму. Будизму, према одређеним традиционални и анти-модерним гранама Јудаизма (као што је Naturei Karta). Дивим се и светој кинеског цивилизацији. Надам се да ће све ово вратити.
Заиста се залажем за повратак Великог доба или Средњег века – Средњи век је одраз Вечности, не прошлости. Те је Средњи век увек могућ. И, то није питање времена, него избора.
Постоје у Русији неки људи – у различитим сегментима друштва – који се са мном слажу. Постоје други – који су бројнији – који су против мене. Исти је случај и у иностранству.
Традиционалисти постоје и у Европи, Сједињеним државама, у исламском свету (пре свега у Ирану и Турској), у Кини, Индији, Латинској Америци и Африци, и они деле исте ставове. А, очигледно је и да огромна већина не дели такве ставове. И не чуди чињеница да је то тако.
У ово доба, већина и треба да буде под хипнозом Антихриста (глобализам, либерализам, онтологија усмерена ка објекту, вештачка интелигенција, итд). Срећан сам да постоје људи, покрети, а понекад и првокласне политичке вође, који заступају визију Традиционализма – било да то чине делимично, прагматично или – што је реткост – у потпуности.
Знам да таквих људи има и у Сједињеним Државама – пре свега међу онима који подржавају Трампа. То ме чини задовољним. А, тако би и требало да буде: Последња битка се неће одвијати унутар националних граница. То ће бити догађај читавог човечанства, читаве људске историје.
Сопство Dasein-a ће се борити против сопства das Man (као неаутентичног облика постојања Dasein), како би се одговорило на питање: “Бити или не бити?” Ту је линија раздвајања.
Ово није питање старих идеологија (Либерализма, комунизма или фашизма), нити се ради о рату између народа, вера, “раса” и цивилизација. Ради се Вечности против Времена, о Апсолуту против Релативног које се претвара да је апсолутно. Ради се о Платону и Хајдегеру-Генону против Епикура, Декарта и Попера. Ради се Светом против Профаног.
То је Средњи век за који се залажем: вечити Средњи век у вечитој борби против Доба модернизма. То је Четврта политичка теорија – нити комунизам, нити фашизам.
Снажно одбацујем те ствари које ни не признајем и које одбацујем и формално и неформално (расизам, национализам, империјализам, колонијализам, ксенофобију, итд). Истовремено ме се може сматрати бранитељем и адвокатом Традиционализма, Конзервативне револуције и Повратка Средњег века (“Нови Средњи век” је била теза руског верског филозофа Николаја Берђајева).
Имајући у виду ова моја објашњења и разјашњења, могу да прихватим писанија Брендона Хока у „Вашингтон посту“.
Сада, да ли Бенон, Трамп или Путин деле исте ставове према структури људске историје? Да ли је њихов конзервативизам исте врсте? Да ли су традиционалисти? Боље да питамо њих. Можда јесу, а можда и нису. Али, оно што је извесно, јесте да је идеја Повратка Великог доба постала прилично озбиљна. И то је главна ствар – да се о томе расправља у једном од највећих глобалистичких гласила.
Ако оставимо по страни све будаласте оптужбе, чланак Брендона Хока је одличан и тачан у хватању суштине – да тренутно постоје два табора у свету: њихов и наш. Права борба се одвија унутар друштава, не међу друштвима.
Можда неки озбиљни Американци заиста и мисле слично и желе Велики повратак. Сигуран сам да таквих људи има и у Кремљу, Пекингу, Анкари, Техерану, у европским престоницама и у Латинској Америци. Неке од њих познајем, али већину не познајем. Али, свеједно, ми смо на истој страни Коначне есхатолошке битке.
Да ли таквих има и у Сједињеним Државама? Требало би да их има. Гдегод постоје људи, постоји и Dasein. А Dasein одлучује – можда последњи пут у историји (у онтолошкој историји – Seynsgeschichte), да ли ће изобр бити погрешан.
Те је тако Брендон Хок у праву када каже: “Све у свему, Дугин верује да је ‘повратак Средњем веку алтернатива либерализму’ “. Да, управо у то верујем.
Брендон Хок наставља: “Оваква идеализовања Средњег века радије користе идеју прошлости, него његове реалности, како би служила у њиховим модерним политичким пројектима.” Али, овде се Брендон Хок претвара да се код мене ради само о “идеализовању Средњег века”, а да он као зна шта је “стварност”. Исто и у следећој реченици: “Ипак, ови термини мало шта имају са стварним Средњим веком.”
Брендон Хок се претвара да тачно зна шта је био “стварни Средњи век” и одбацује значења појмова и термина које користим. Да ли за то има било какав аргумент? „Вашингтон пост“ поносно, још једанпут, представља тоталитаристички аргумент.
Исто важи и за: “Дугин идеализује измишљене верзије Средњег века… Дугин се бави измишљотинама…, али зато „Вашингтон пост“ зна шта је “стварност”. Важи, сигурно.
И, на крају, у вези са запажањем да се “ради о митовима створеним од лоше историје”. ‘Лоша историја’ је, очигледно, било која верзија историје која се не поклапа са глобалистичким либералним дискурсом.
Али, ови детаљи и нису нешто важни. Да би се нечији текст објавио у „Вашингтон посту“, тај неко мора да прозива “Нацисте”, “Путинове агенте” и “зле момке” који се баве “погрешним митовима” и “искривљеним представама”. Тај неко не сме да мисли да у табору “лоших момака” постоје и неке позитивне ствари – они су и одвратни и гадни у сваком смислу. N’est-ce pas, docteur Goebbels? Ово је неопходна формула.
Суштина је негде другде – то је основна идеја овог чланка. Ова идеја је истинита. Приближава се крај модернизма. Време је за глобалну прераду модернизма у целини. Умерени конзервативизам више не важи. Исцрпљен је његов значај. Или ћемо пасти у провалију или ћемо се сетити како се може летети на крилима душе.
Готово је са било каквим компромисима између либералистичког нарастања и благо-умереног конзервативизма. Остају нам једино радикална решења.
Ако зацементирамо логику Модернизма или Постмодернизма, бићемо уништени и замењени пост-људском врстом. Пре него одлучимо да се зауставимо или успоримо, потребно је да преиспитамо читав правац у коме се крећемо. Није проблем у брзини. Проблем је у правцу кретања.
Пројекат Новог Средњег века снажно потврђује: грешка је начињена још у праскозорје Модернизма. Не можемо спасити ситуацију без радикалног преиспитивања западно-европске одлуке да ступи у Модерно доба и Просветитељство. То је била грешка и прекид са Светом традицијом. То је извориште кризе модерног света и почетак владавине кванитета. (Генон).
Готово је са Модернизмом, а његови унутрашњи хоризонти кажу да изван њих не постоји ништа. Позвани смо да их превазиђемо. То значи и Нови почетак. Велики повратак. То више и није филозофска брига.
То је сада главни проблем глобалне политике. Те ти зато захваљујем, Брендон Хок! Дошао си до суштинског питања.
Хајдемо да наставимо ка Новом Средњем веку.
