Иако су протести који су се на улицама наших градова створили “преко ноћи” изненадили целокупно наше друштво, њихов муњевити нестанак је оно што је још више зачудило све помне посматраче политичких збивања.
Чињеница да је свет још једном обишла слика која нас у најмању руку представља као дивљаке, и која је ишла у корист само онима који последњих пар деценија, на разне начине, покушавају да сатанизују нашу нацију, показује да је феномен протеста који су се до пре неколико дана ширили по Србији нешто чему би требало посветити озбиљну пажњу.
Наиме, како то обично бива у нашој држави, сваки неочекивани социјални феномен је праћен низом објашњења која потичу из “поузданих извора” и која наравно не би требало да се шире даље. Тако и не зачуђава чињеница да улица већ данима распреда о потенцијалним истинама о томе ко је и из којих разлога стварни организатор поменутих протеста.
Од свих прича који се могу чути по кулоарима, портал Национал вам преноси само оне најзанимљивије.
1. Насер Кељменди руку под руку са Милом Ђукановићем дестабилизује Београд
Једна од прича која се ових дана кружи међу оним “боље обавештеним” члановима нашег друштва јесте да су протести само параван, те да демонстранти нису ни свесни да својим сукобима са припадницима МУП-а чине услугу онима који имају само један циљ, а то је потпуна дестабилизација Београда и то у тренутку када се српски народ налази у веома тешком положају и пред великим прекретницама.
Како тврде поједини извори, Насер Кељменди, многима познат као вођа једне он најопаснијих криминалних организација на Балкану, због чега је својевремено стављен на “црну” листу САД-а и био означен као прва особа у Европи по опасности за САД, је покушао да дестабилизује Београд како би себи створио више простора за маневрисање и лакше обављање својих послова.
Опскуран детаљ који ову, иовако занимљиву, теорију још више “заоштрава” јесте да је, као Кељмендијев саучесник, у овај наводни покушају дестабилизације укључен и сам Мило Ђукановић. Оно што поједини препознају као Ђукановићев интерес у дестабилизацији Београда јесте чињеница да се Милова столица у последње време “заљуљала” више него икада пре, па је због тога снажан и одлучан Београд нешто што му не иде у корист пред предстојеће изборе на којима ће опозиција, према свим досадашњим информацијама, наступити уједињено.
Уз наводе да се међу демонстрантима нашао велики број Кељмендијевих и Ђукановићевих “оперативаца”, оно што је додатно изненадило многе јесу наводи да су поједини портали у Србији добили одређену количину новца да у периоду трајања протеста наступају “опозиционо”, не знајући притом да је новац који су узели изашао из џепа шефа албанске мафије.
2. “Пукла тиква”, раскол међу досадашњим коалиционим партнерима, али и унутрашња превирања међу функционерима СНС-а
Изјава председника наше земље, господина Александра Вучића, како су “Дачић и екипа лопови”, само показује да “приче из ходника” можда и имају упоришта у стварности, те да је чак и сам председник сумњао на то да су протести били теледириговани од стране појединих његових сарадника. Наиме, иако је лидер СПС-а Ивица Дачић одмах након поменуте изјаве сменио све оне који су подржали протесте против власти, и даље остаје недоумица око тога да ли је он невин или је након “кукурикања петла” схватио шта је урадио па је желео да спасе што се спасти да.
Уз ову, свима познату верзију која је пренета од стране свих медија, она која је остала необјављена јесте прича која на место организатора протеста ставља никога другог до Министра унутрашњих послова, господина Небојшу Стефановића. Наводно, Стефановић се већ дужи период налази “на леду” како због спорних послова око трговине оружјем који му се преписују, тако и због чињеница да је господин Александар Вучић најавио смене свих оних који су се на било који начин компромитовали, и пружање шансе младим и образованим људима који су спремни да поштено обављају своје дужности. У овом контексту, Стефановић се представља као неко ко је путем ових протеста желео да изврши притисак на Александра Вучића како би у наредној расподели ресора за себе задржао место Министра унутрашњих послова, или чак добио место Премијера Србије.
3. Господар света је упетљао своје прсте у нади да ће кроз дестабилизацију Србије отерати Русију са Балкана
Онај за кога се тври да је господар овога света, па чак и “први официр Мамонов”, Џорџ Сорош је мирођија у многим чорбама, па је тако оптужен и за организовање протеста у Србији, а све са циљем да кроз дестабилизацију наше земље лакше дође до природних ресурса, те како би на тај начин “отерао” Русију са Балкана.
Иако прича о односу Сороша према нашој земљи сеже у сада већ далеку прошлост, још у период 90-их година, и приче о томе како су Франко Стаматовић и Драган Филиповић, који су у том периоду представљали сам врх копља некадашњег СДБ-а, планирали ликвидацију овог милијардера, јасно је то да је сваки његов наступ према Србији био са позиције моћи и да је из сваког сусрета са Сорошем, Србија излазила све слабија.
Због тога и не треба да чуди то што су се на улицама Београда али и других градова Србије појавили они који су осведочени експоненти Сорошеве неолибералне политике, те да су баш због тога многи њега препознали као мајстора луткара у представи званој “спонтано организовани протести”.
4. Неки нови Голубић је послат у Београд како би помогао Србима да изаберу прави пут
С обзиром на то да је Србија једна од ретких земаља које нису увеле санкције Руској Федерацији, те да је упркос свом путу ка ЕУ одржала изванредне дипломатске односе са Кремљом, не треба ни да чуди то да је наша земља многима трн у око због чега је немали број пута покушавано да се сарадња Србије и Русије доведе у питање.
Током протеста, поједини представници НВО су отворено, и без било каквих доказа, тврдили да су организатори протеста у нашој земљи припадници руских обавештајних структура.
Мимо ових, постојали су и наводи који су између осталог желели да направе паралелу између ових и протеста из 27. марта 1941. године, у чијој је организацији, по неким причама, учествовао Мустафа Голубић, а све за рачун тадашњег СССР-а.
Било како било, сама изјава председника наше земље, господина Александра Вучића, да нема било каквих доказа да Русија стоји иза ових протеста довољан је доказ да је мало вероварно да Руси имају везе са организовање спорних протеста или да је Руска Федерација на било који начин покушала да се меша у унутрашња питања Републике Србије.
Уз ове, многе још приче круже по баштама кафића широм Србије, разне теорије завере су на ову тему конструисане, а неке се можда баш у овом тренутку стварају, ипак ове четири које смо ми изнели су највише устаљене међу становништвом.
Без обзира на то да ли ће у скорије време бити објављене информације о томе ко су стварни организатори протеста, оно што је је неопхоно истакнути јесте чињеница да је наше друштво у овом моменту очигледно јако издељено, те да је то један од проблема чијем би се решавању требало посветити много пажње.
Никада не бисмо смели да заборавимо чињеницу да смо кроз историју били поражени само онда када смо били разједињени, а да смо у моментима када смо били компактни и сложни успевали да одолевамо и нападима многоструко јачих непријатеља.
