На православном гробљу у Ораховцу протеклог викенда поломљене су надгробне плоче и порушени крстови на гробовима Ружице Стојановић, Божидара и Богдана Шарића. Да су гробови оскнављени приметио је Душан Стојановић, који је отишао мајци да запали свећу.
Ово гробље учестало се налази на удару вандала. Шта породице некако поправе, албански екстремисти преко ноћи поруше о чему сведочи и случај породице Шарић, чије су хумке учестало рушене.
Из дана у дан сведочимо акту безумља и насиља којем су Срби на Косову и Метохији изложени више од две деценије, а које данас добија изнова и своју инситуционалну подршку од стране албанских политичара у Приштини.
Неспорно је да политичари у Приштини својим запаљивим изјавама, неодмереним реакцијама и одбијањем дијалога инспиришу овакве инциденте, који се по правилу преламају преко леђа Срба који живе јужно од Ибра.
Реалност у којој Срби живе јесте да готово да нема ни једног јединог надгробног споменика или крста који није оштећен на гробљу у Ораховцу, а исто тако готово да не прође ни један једини дан да се не догоди неки инцидент на простору Косова и Метохије, чије су мете Срби, њихова имовина, цркве и гробови.
Овом гнусном догађају претходило је скрнављење Храма Христа Спаса у Приштини, на коме су исписани погрдни графити „Исус мрзи Србе“ и „Симбол шовинизма“ пред очима косовске полиције.
Очигледно је да антисрпско расположење, праћено израженим верским екстремизмом, узима маха у Приштини, која својим (не)делима директно инспирише и наводи на овакве случајеве.
Како се то Приштина куне да ће заштити српске цркве када не може да сачува ни српске гробове? Какав то суживот наводно граде уз помоћ међународне заједнице када ни за мртве Србе на Косову и Метохији нема мира?
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
