Сугерисати да су деца која су отимана од родитеља као данак у крви – ако промене веру и пређу у ислам – имала могућност да напредују у османској хијерархији је недопустиво. Треба се упитати колико је деце јаничара напредовало. Један је био Мехмед-паша Соколовић, а хиљаде њих су завршили као пешадија и топовско месо у Османском царству. Изразито негативан обичај неко третира као да је био нормалан. Ако би се те вредности пренеле на друге историјске периоде, онда би то значило да тако треба да се понашамо и када други окупатори дођу.
Овако историчари коментаришу садржај једне лекције у уџбенику из историје за седми разред основне школе, у којој пише:
– Данак у крви је омогућавао дечацима да напредују на друштвеној лествици, а они су заузврат били потпуно одани султану. Тако су многи од њих постали чланови важне и утицајне елите Османског царства.
Уџбеник је издао БИГЗ, а у њему се ђацима даје задатак: „Наведите позитивне и негативне стране данка у крви.“
– Не постоји позитивна страна овог ужасног обичаја. То је толико страшно, као када би неко за 50 година рекао „наведите добре стране Холокауста“ – кажу наши саговорници.
Спорни уџбеник
Историчар Милош Ковић каже да је данак у крви био један од најстрашнијих видова злостављања становништва у Османском царству.
– Иза сваке промене вере стајао је притисак и насиље у овој или оној форми – истиче Ковић за наш лист.
– Отимање деце од породица је вероватно најмрачнији вид насилне промене вере, а људи у 16, 17. и 18. веку то су доживљавали на исти начин као и ми данас.
Наш саговорник каже да је тачно да су се пред неким од тих дечака отварала врата каријере у империји, али отимање од породица и насилна промена вере и средине увек су остављали неизбрисив траг у њиховој свести.
– Само појединци као Мехмед-паша Соколовић су задржали везе и лојалност свом старом завичају и породици – каже Ковић.
Иначе, „специфично“ тумачење данка у крви није једина лекција која боде очи у уџбеницима историје. Једна од најспорнијих тема у историјским уџбеницима је и Јасеновац, па је тако у уџбенику из историје за осми разред овом логору посвећен мали простор.
Пре неколико година ђаци 6. разреда из историје су учили да су Албанци староседеоци на Балкану и да су њима Срби отели земљу. Након бурне реакције јавности, та лекција је избачена из уџбеника.
ВЛАСНИК БИГЗ ФИНАНСИЈЕР ХДЗ
Издавачку кућу БИГЗ купила је пре десетак година хрватска „Школска књига“ чији је власник хрватски тајкун Анте Жужул, бивши финансијер ХДЗ.
И издавачке куће „Логос“ и „Клет“ су у власништву Анте Жужула, Данијела Ждерића и Словенца Рока Кватерника.
