На једној од тајкунских телевизија, у јутарњем програму, огласио се представник ткз. синдиката, који гледај ироније зове “Слога”, износећи, по обичају, полуинформације и дезинформације, у вези са потешкоћама насталим у свакодневном функционисању експозитуре поште у Земун.
Његово „тумачење“ проблема у целини је базирано на тенденциозним, наглашено политички мотивисаним неистинама, које по својој суштини не представљају израз синдикалне заинтересованости и/или стварне забринутости за проблеме запослених, нити одражавају реално стање ствари у конкретном случају, већ су класичан пример политиканства и намерне медијске злоупотребе и манипулације.
Такав приступ, додуше, не чуди јер је “сложни” синдикат чији је он представник, одавно такозвани синдикат, тобожња радничка организација, она која се „бори за права радника“, за њихов радно-правни положај и социјални статус – а заправо је, бар што се руководства овог ткз. синдиката тиче, скупина професионалних мрзитеља Александра Вучића, која је постала политички профилисана и усмерена организација, којој „борба за радничка права и брига за раднике“ представљају тек параван, испразну реторичку фигуру, злоупотребљену и сада, као и много пута раније, поводом неких других проблема.
Њиховом председнику рецимо, да подсетимо и на то – није страно да најогавнијим сексистичким увредама нападне председницу Владе, као ни да се свакомало огласи поводом многих ствари која никакве везе немају са синдикалним питањима (а имају са политичким), али не и да изнесе свој став о томе колико су, и како су, два његова партнера у политиканском мешетарењу и штеточинству, два Драгана, Шолак и Ђилас, присвојили народних (па и радничких, дакако) пара у време док су били власт и док су стотине фабрика затварали и десетине хиљада радника остављали на улици, без посла и без икаквих права.
Разумљиво је да тајкунски медији, и иначе склони измишљању, лагању, медијском спиновању и гебелсовској пропаганди користе и ову прилику, без обзира колико малу и неважну, да свесном манипулацијом и извртањем чињеница наставе да дезинформишу јавност и грађане Србије, јер је њихов задатак, добијен споља (и са радошћу прихваћен) управо конципиран на таквом поступању – које је свакодневно и сваким повод усмерено на то да Србију, њено руководство, а пре свих предедника Александра Вучић, представи у што је могуће негативнијем светлу, па ма шта то било.
Лудило њихове мржње и очај због свести о чињеници да их народ неће, без обзира на све притиске, уцене и претње, креира често врло бизарне и, да нису тужне, врло смешне ситуације – па им је тако Вучић крив и кад пада снег, и кад снег не пада (али пада киша, на пример), када се бори против короне и доноси непопуларне мере, као и када такве мере не доноси, када слуша, чује и уважи глас народа, као и када, чувши народ, донесе другачију, на аргументима засновану, одлуку по неком питању, када референдум распише и када референдум не распише, када референдум успе, а они тврде да није успео, када Србија убрзано напредује и успешно се опоравља после њихове по злу упамћене владавине и када се, на том путу опоравка и васкрса, сусретне са неким проблемом који изискује време да буде решен…
У том светлу, светлу намерног блаћења и вређања сопствене земље и њених грађана и константног лицемерног, подлог, тенденциозног и мржњом руковођеног произвођења дезинформација, посматрам и ову јутрошњу медијску манипулацију чињеницама у вези са пословањем једне експозитуре.
Не чудим се, одавно знам, као и грађани Србије, са каквим све преварантима и хохштаплерима имам(о) посла, али се увек изнова запитам – да ли их је, икада, ичег, бар и мало срамота?!
Зоран Ђорђевић