Министарство одбране Русије планира да створи „армијски Холивуд“, за снимање филмова у којима се величају подвизи руских војника и официра.
План је да се формира филмски студио у Подмосковљу, у парку „Патриот“. У Русији су свесни да су захваљујући богатој филмској продукцији Американци успели да убеде не само свој народ, већ и многе друге како су они ослободили цели свет од Хитлера, без обзира на то што је недавно председник Трамп признао историјску чињеницу да су Совјети имали више жртава у Другом светском рату него сви остали заједно.
Да се не би заборавио допринос Руса у борби против исламских терориста у Сирији и у другим земљама, у Москви су одлучили да о томе снимају филмове који ће се приказивати у биоскопима и на ТВ екранима.
“Стално добијамо предлоге да снимамо историјске филмове, сугерише нам се да снимамо филмове о Првом светском рату. Али, ми желимо да осим историјских филмова снимамо и уметничке, затим филмове о савременој руској армији и херојима који се боре против чудовишног монструма – међународног тероризма”, изјавио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу.
Начелник Главне политичке управе и заменик министра одбране Андреј Kартаполов потврдио је да ће ускоро почети да се снима филм о подвизима руских војника и официра у рату против исламских терориста у Сирији. Kојем ће режисеру поверити тај задатак, засада не говоре.
Разлог што армија отвара свој студио је што у филмској продукцији у Русији само мали број филмова обрађује војну проблематику. Генерали имају озбиљну примедбу: продуценти штеде на војним консултантима, па филмови о армији који су снимани у последње време имају доста пропуста.
“Гледао сам филмски серијал о „Морским ђаволима“ и очекивао драматичне сцене руских морских диверзаната. Али, сценарист и режисер су те морске диверзанте уместо у води видели по неким селима где се боре са сеоским криминалцима, а морали су да знају да то раде полицајци”, каже генерал Андреј Kартополов.
Критичарима идеје да руска војска створи „свој Холивуд“ експерти поручују да Министарство одбране САД и те како учествује у прављењу филмова о војној проблематици. Сценаристи своје радове носе на „читање“ у Пентагон. Ако експерти оцене да је пројекат добар, режисери добијају војну технику и остале „реквизите“ за снимање филма.
Руси имају сасвим другачији план, јер ће студио за снимање филмова бити војни и средства ће добијати из војног буџета. „Дежурни критичари“ сматрају да Министарство одбране не би требало да се бави и филмском продукцијом, већ да тај посао препусти професионалцима, поручујући да би такви филмови могли бити мање квалитетни. Скептицизам нема основа, јер војне филмове неће снимати официри већ професионални режисери, а у њима ће глумити познати руски глумци.
Ако се уђе у филмске архиве совјетског времена, може се констатовати да су снимљени бројни добри ратни филмови које памте старије генерације. Готово у свим совјетским републикама су постојали филмски студији. Осим што су такве филмове радо гледали грађани СССР-а, приказивани су са успехом и у иностранству. Испод таквих ремек-дела на филмској траци потписивали су се признати совјетски режисери, који су знали да одаберу квалитетне глумце.
Неке совјетске ратне филмове и данас воли ТВ публика. Филм „У рат иду само старци“ је међу најпопуларнијим, како се изјаснило 26 одсто Руса у анкети коју је, уочи Дана победе, Сверуског центра за проучавање јавног мњења. За своје омиљене филмове о рату Руси наводе и „А овде су зоре тихе“, „Они су се борили за отаџбину“, „Т-34“, „Официри“… Велики успех имао је и „Снег који гори“, па потресна филмска прича „Иваново детињство“ о дечаку који је у рату изгубио оба родитеља. Снимани су и серијали који су имали велику гледаност, па их и данас са задовољством публика прати на ТВ екранима, попут „17 тренутака пролећа“ у коме се приказује борба руских обавештајаца против Немаца.
Совјетски ратни филм „Ноћ над Београдом“ био је врло популаран и у Југославији. Режисер Леонид Луков је у том филму ангажовао Татјану Окуњевску, која је опчинила Тита. Kао познатој глумици совјетске власти су јој дозволиле да 1946. оде на турнеју у шест социјалистичких земаља. Тако је стигла и у Београд. Она је касније причала како јој је Тито после премијере предлагао да остане и живи са њим. У то време она је имала 31 годину. Иако није прихватила Титову понуду, он јој је преко амбасадора СФРЈ у Москви често слао букете ружа.
Kад су 1948. покварени односи између СССР-а и Југославије, у децембру је Татјана Окуњевскаја завршила у логору. Није је заштитио ни моћни Лаврентије Берија који јој је био љубавник. Наводно, тако јој се осветио министар државне безбедности СССР-а Абакумов јер му је због насртљивости у хотелу „Москва“ развалила шамарчину. Била је осуђена за непријатељску пропаганду на десет година затвора – одлежала је пет.
