Ово је само кратак оглед на тему специјалног рата против Србије. Непосредан повод за овај текст су тзв. „блокаде путева“, наводно због високе цене бензина и још свежији повод, лажна вест да је затрована вода у Београду. Та догађања су класичан пример вођења специјалног- хибридног рата против Србије и ширења лажних вести. Налогодавци су одређени западни кругови, који могу, али и не морају да делују у сарадњи са својим државама. Извршитељи су опозиционе странке, поједине НВО и медији – под западном контролом. И врапци на грани знају да овакве операције најчешће изводе САД, Британија, али и Србији супротстављене суседне државе. Циљ је да се „растресе“ власт Србије, и да се дестабилизује Србија. Разлог – власт Србије (Вучић и СНС) је исувише моћна и јака, а ситуација у Србији исувише стабилна, што није по укусу западних земаља, које углавном јавно подржавају и помажу власти Србије – док истовремено тајно раде на слабљењу Србије и њене власти (подршка од 45 одсто у Београду и од 55 одсто у Србији је превелика – по њима, и чини Србију исувише отпорном на њихове уцене, различитим поводима – КиМ, на пример). У оба случаја држава се лако изборила против ових специјалних операција.
Цена бензина није социјална категорија и не диктира је држава – већим делом, већ тржиште, односно произвођачи. Постојеће акцизе на гориво је увео Тадићев, Ђиласов и Јеремићев режим, и тада нико није протестовао против тог драстичног повећања акциза. Цене хлеба, млека, брашна, уља и струје јесу социјална категорија. У Србији су цене хлеба и струје међу најнижим у Европи. Уз то у 26 (од 46) земаља Европе цена бензина („супер 95“) је виша него у Србији. Код нас литар бензина кошта 1,29 евра, што је мање него у Албанији, Аустрији, Хрватској, Грчкој, Италији, Црној Гори и Словенији.
Лажна вест о отрованој води у Београду би била смешна, да се није раширила по медијима, путем друштвених мрежа (сајбер рат) и да није изазвала велико узнемирење јавности. Вест је смешна и због типа отрова (течни метан), због тога што је то хемијски немогуће. Починиоци кривичног дела ширења лажних вести и узнемиравања јавности, су тврдили да се течни метан излио у Београдски водовод. Да би постојао у течном облику потребно је да метан буде у специјалним цистернама или резервоарима, под температуром од минус 160 целзијусових и под специјалним притиском од 2,5 бара. Стога је „изливање метана“ у водовод, исто што и израз „дрвено гвожђе“. Неко је осмислио, наложио, организовао и спровео обе специјалне операције. Истовремено, већина вести о овим темама је и спинована.
Као пример специјалних операција у оквиру хибридног рата, сличних овим наведеним, поменимо бесмислене и бескрвне протесте против Вучићеве победе на председничким изборима, протесте после парламентарних избора 2016., настанак организације НДБГ (по моделу „Отпора“ и жуте патке са других меридијана), протесте против рушења бесправних објеката у Савамали и протесте против преноса Нишког аеродрома (по моделу НДБГ). Примера има много и у садашњости и у прошлости. Тужно је што су и поједини војни, полицијски и други синдикати у служби запада и спроводе ове операције. Срећом, та три синдиката нису репрезентативни синдикати, већ самозвани мини синдикати, са малом подршком запослених, али са великом медијском подршком.
Представници опозиције Ђилас, Јеремић, Јанковић и Обрадовић су практично признали да су спровели специјалну операцију, тиме што су изјавили да подржавају блокаде путева, а њихови чланови су отворено учествовали у тим блокадама. Уз то, крајње лицемерно, баш они лидери жутог картела који су увели акцизе на гориво сада захтевају од Вучића да смањи акцизе. Вероватно ће Ђилас, Јеремић, Јанковић и Обрадовић тврдити да су за акције „Блокада“ и „Водовод“ криви Прле и Тихи? Има ли границе безобразлуку жутих лопова?
Шта је „Хибридни рат“? (није кукуруз)
Специјални рат или хибридни рат (Hybrid warfare) је израз којим се описују непријатељске активности које по својим циљевима одговарају рату, али које не укључују непосредни оружани сукоб. У тим непријатељским активностима оружани сукоб је замењен широким распоном економских, обавештајних, пропагандних и сличних операција којима се циљана држава настоји ослабити или чак уништити путем лепезе субверзија. Израз „хибридни рат“ је постао популаран у овој деценији пре свега као опис неконвенционалних активности које предузимају одређене државе кроз пропаганду, економске и медијске манипулације, односно сајбер ратовање, а у контексту тзв. Новог хладног рата. Широко је распрострањена употреба и других моћних метода као што су дипломатија, ширење лажних вести (Fake news), спиновање вести и мешање у изборне процесе (Foreign Electoral Intervention). Специјални (хибридни) рат се још назива и заменским ратом, сурогат ратом или ратом преко посредника. Најважнији скорији примери рата преко посредника су сукоби који се називају „Арапско пролеће“ (Тунис, Египат, Либија, Сирија ). Ратом преко посредника или хибридним ратом, можемо назвати и рат у Украјини. Такође, сукоби – ратови на територији бивше СФРЈ се такође могу уврстити у ту категорију.
Специјални (хибридни) рат има неколико облика:
Психолошки рат који се користи и у доба мира и у доба рата како би се подигао сопствени, а снизио непријатељски морал. Медијски рат који за циљ има окретање јавног мњења на жељену страну, је најпознатији облик овог рата, а његово најпопуларније оруђе је злогласна синтагма „кршење људских права“. У Србији постоји читава мрежа предузећа и медијских кућа, повезаних са западом и њиховим НВО, који плански и постепено преузимају медијски простор. То се дешава и у државама које су биле део Совјетског блока, али још више у државама бивше СФРЈ.
Економски рат у коме се наноси економска штета без објаве рата. Примери таквог рата су саботажа иранских нуклеарних погона 2010. године, економска блокада Кубе од стране САД и санкције САД и ЕУ против СРЈ.
Паравојне акције с циљем рушења владе неке државе. Класичан пример за то је рат у Никарагви против сандинистичке владе, који је организовала ЦИА(САД).
Тајне операције којима се извршава државни удар. Класичан пример за то је убиствопредседника Чилеа, Салвадора Аљендеа, које је организовала ЦИА(САД).
Осим ових основних група специјалног рата постоје и они облици специјалног рата када се злоупотребљавају хуманитарне активности или помоћ у области образовања (веома раширено у Србији).
Најбољи пример за овај последњи навод, је чувена америчка директива НСДД 54, из осамдесетих, у којој се као један од циљева наводи јачање културног и образовног програма у одређеним земљама како би се „ојачало“ проамеричко гледиште у њима, и одлука владине „хуманитарне агенције“ ЈУЕСЕЈД (USAID) да јавно учествује у пројекту ЦЦО (CCO – Center for Complex Operations). ЦЦО је одсек америчког министарства обране и Стејт дипартмента, основан 2007. године, али и америчке државне агенције ЈУЕСЕЈД. Задужен је за повезивање америчког образовања и других институција у циљу стварања државног јединства у операцијама „стабилизације“ хибридног –специјалног рата. САД све те операције називају заједничким именом – компексне операције, по чему је центар и добио име. ЦЦО је један од основних делова нове америчке војне доктрине „Цела влада, цело друштво“ (Whole of Government, Whole of Society).
Ако вам је мука и од хибридног рата и од САД и од њихове пете колоне, најбоље је да избројите до десет, и да попијете чашу београдске чесмоваче, која је једна од најбољих вода из водовода које се могу попити у Европи. Наздравље! Што се тиче штетних гасова – метана, њих највише производи крупна стока, али и други преживари, лидери жутог картела.
Небојша Бакарец
Извор: vidovdan.org
