Да кренемо редом, од елементарне логике и још елементарнијег сећања. Морамо укапирати две ствари, да би тумачили срамно саопштење КРИК-а о томе како је добар део приведених у акцији пуштен, а други добар део изведен пред тужилаштва где је максимална казна само до десет година, због чега је, по њиховим речима, у питању велика фарса и маркетиншки трик. Прво, КРИК није никаква стручна организација, већ скуп страних агената, полуписмених Индијанаца који добијају на сто изманипулисане и опасне информације (заједно са доларима) из амбасада и злонамерних људи на челу, склоних разним опијатима, успут. Друго, КРИК је продужена рука досманлијске власти, а ту долазимо до суштине: разумемо, жута господо (и госпође, ради вама толико битног родно сензитивног језика), да је вама правосуђе било инквизиторски инструмент, јефтини послушнички апарат који је служио за силу и репресију, а не за право и правду. Зато је било могуће да позатварате поштене момке са јужне трибине само зато што су дотакли лутку Бранкице Станковић; зато је било могуће да више векова робије дате људима који нису ни били у Београду када је тамо француски хулиган скочио и извршио самоубиство; зато је било могуће да патриоте терате иза решетака за реч или став, што је било незамисливо чак и код црвеног бравара. Зато је било могуће да док трубите о Европи, државу претварате у гулаг.
Данас је, колико год вам се то не свиђало, Србија правна држава, а правосуђе, замислите незамисливог јереса због којег су се потпаљивале жуте ломаче, независно: зато постоје неке правне институције, вама тако далеко и стране, као што је рецимо, могућност да се окривљени, уколико су испуњени законски услови, брани са слободе. То не значи да је ослобођен, аболиран или амнестиран, то значи да процес против њега траје у складу са, далеког ли вам појма, законом. Зато се дела квалификују у складу са законом, а не са ставовом жутих комесара или по декретима амбасада и колонијалних намесника, па за оно што је казна до десет година, не може експресно да се додели двадесет, у фарсичном суђењу.
И, коначно, зато најокорелији криминалци не асфалтирају путеве, не купују хотеле, зато регионални криминалци не седе на састанцима са министрима и зато олоши не воде државу. Зато вам, на крају крајева, у вашој сад већ пословичној немоћи, на одличне резултате МУП-а и истински правно-демократски амбијент, остаје само да испустите оно што вам једино остаје: немоћан, болан, тежак КРИК. Крик који нико неће чути, сматрајући га ирелевантним. Или ће га занемарити, ако га евентуално региструје.
Можда би вам неко и поверовао. Ево, рецимо, лаковерни ја. Када бих добио објашњење зашто је расформиран ЈСО, зашто су невини чланови те организације стигматизовани или утамничени и зашто Гробари на правди оног горе, издржавају или су издржали затворске казне. О томе, наравно, ћутите. Немате времена. Сањате нове ломаче, за оне који мисле другачије. Пазите само, КРИК-овци, да се не упишките у сну. Дешава се.
Томо Ловрековић
