Секретаријат за планирање и уређење простора Општине Бијело Поље, издао је урбанистичко-техничке услове за реконструкцију Хајдар-пашине џамије у Радулићима”, саопћено је из Меџлиса Исламске заједнице Бијело Поље.
Kако преносе Вијести, мјештани тог села тврде да је џамија изграђена на мјесту некадашње цркве и православног гробља и да по цијену живота неће дозволити њену изградњу.
Из Меџлиса наводе да су након више од деценије труда Исламске заједнице у Црној Гори, Меџлиса Исламске заједнице Бијело Поље, стечени услови да се један овакав вакуф од посебног културно-историјског значаја врати у првобитни облик. Важност овог подухвата је нашироко препозната, па је и наша дијаспора показала огромно интересовање за овај вакуф”, наводе из Меџлиса у саопћењу објављеном на Фацебоок страници Меџлиса ИЗ Бијело Поље.
Наводе и то да је Општина Бијело Поље препознала важност једног оваквог културног блага, те је овога пута издала поменуте услове.
“Довољно је рећи да је ово успјех пријашњих као и садашњих чланова и активиста Исламске заједнице, те нас то обавезује да кажемо да се ради о успјеху Исламске заједнице у Црној Гори – дакле свих нас – без издвајања ичијег имена. Не умањујући допринос било кога у овоме, сматрамо да се ово питање не треба политизовати нити се користити у сврху политичке промоције.
Из Општинског одбора Бошњачке странке истичу да су се издавањем урбанистичко-техничких услова “стекли услови да се реконструише – обнови ова велелепна џамија из 17. вијека која је веома важан дио сакралне културно историјске баштине Бошњака у Црној Гори и има значајну улогу у очувању културног и вјерског идентитета Бошњака у Црној Гори, али и представља и културноисторијски бисер државе Црне Горе”.
“Џамију су 1943. године запалили и порушили четници Павла Ђуришића од када су њени остаци препуштени зубу времена којем и дан-данас пркосе темељи, под, остаци неколико зидова и минарета овог бисера исламске архитектуре”, наводе у саопћењу из ОО Бошњачке странке Бијело Поље.
Мјештани Радулића су више пута тврдили да је на мјесту џамије постојала црква, те да је џамија грађена од камена типичног за изградњу цркви – сиге, као и да су врата и кључ били црквени, напомињући да детаљна археолошка истраживања нису вршена.
Један од мјештана, Михајло Радовић је казао да је у посљедњих 30 година више пута умало долазило до крвопролића и да ни по коју цијену неће дозволити изградњу џамије на темељима цркве, подсјећајући да се ради о гробљанској цркви посвећеној Светом Ђорђу, због чега се то мјесто зове Ђурђевица.
“Мјештани напомињу да је џамија грађена од сиге скинуте са цркве Светог Јована у Црнчи и да по цијену живота неће дозволити изградњу џамије док се све археолошки не испита и не утврди истина”, казао је Радовић.
Мјештани истичу да је на волшебан начин у катастру извршена промјена података, јер је раније земљиште било уписано по култури – црква и камењар крш.
“Управа за некретнине је касније, 2008. године, умјесто тих података уписала ‘рушевина вјерског објекта’ и гробље. Не знамо на који начин је дошло до такве промјене уписа нити да ли је у том поступку учествовала црква, односно да ли јој је достављано било шта у вези тог поступка”, рекао је Радовић.