Појачавање снага Кфора турским контигентом може да буде корисно за све стране у конфликту, како за Београд и Приштину, тако и за Турску и њеног председника Реџепа Тајипа Ердогана. С обзиром на добре односе које Анкара има и са Србијом и са Приштином, турске снаге могле би имати стабилизаторску улогу на Косову и Метохији.
Као неспецифична чланица НАТО, једина која није увела санкције Русији, а која има посебне интересе на Балкану и у добрим је односима и са Београдом, и са Приштином, појачавање контингента Кфора турским снагама релативно је прихватљиво за све, сматрају саговорници Спутњика Александар Гајић и Рајко Петровић из Института за европске студије.
Турска користи своје предности да се наметне на Балкану
Турска је друга по снази чланица НАТО, а има отклон према Алијанси и Сједињеним државама. Историјски је била присутна на Балкану до 1912, има и геостратешке и геоекономске интересе на полуострву. Сада се позиционирала као неко ко је изузетно заинтересован да интервенише на терену, објашњава Гајић.
Према његовим речима, она се и у ширем контексту украјинског конфликта поставља као неутрална и све време се јавља као посредник између Украјине и Русије. А земља је великих габарита и велике дипломатске традиције. Турска дипломатија је, сматра Гајић, сигурно међу пет најбољих на свету.
„Тако да су они очигледно искористили те све своје компаративне предности и своју заинтересованост да се у овом тренутку наметну као фактор који ће са присуством својих додатних трупа на КиМ покушати да одигра неку другачију улогу од оне која се може очекивати од класичних западних трупа које су већ присутне у оквиру Кфора“, објашњава он.
Прилика за Ердогана
За Гајића, јачање турског контингента Кфора прилика је за турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да ојача своје позиције на Балкану, с обзиром на заинтересованост Турске да игра на три стране – на Балкану, на Кавказу и на Блиском истоку.
Ердоган, према Гајићевим речима, на простору Балкана јача своје позиције и представља се као прихватљив играч и за Запад, односно за његове једине дојучерашње савезнике у НАТО, али и за руско-евроазијску, односно српску.
„Тако да он у том случају има вин-вин ситуацију јер се свакоме препоручује као погодан играч, који може да им избоксује нешто што други у принципу не би могли, а тако јача своју позицију и на унутрашњем пољу јер представља своју политику као успешнију од оне која би била једнострана“, сматра Гајић.
Турско присуство прихватљиво и за Србе и за Албанце
У тренутном геополитичком моменту, појачано турско присуство на КиМ прихватљивије је за обе стране, него да се ради о некој другој чланици НАТО, сматра Петровић. Он, међутим, упозорава да не треба заборавити да је Турска била једна од првих држава које су признале самопроглашену косовску независност и подсећа на Ердоганову изјаву да је „Косово Турска, а Турска Косово“.
„У том смислу, распоређивање њихових снага ипак треба гледати са једном дозом опреза зато што је Турска без икакве сумње постала озбиљан регионални, а можда чак и глобални геополитички играч и овакве прилике сасвим логично види као прилике да појача свој утицај на Балкану. Али, нема никакве сумње да је много боље да се појача турски контигент на КиМ него неких других који су се показали катастрофално када је реч о заштити тамошњих Срба“, истиче Петровић.
Албанско, становништво , додаје Гајић, на тусрске снаге гледа другачије него на западне актере, а и српско становништво према Турцима има другачији однос, нарочито последњих неколико година, од покушаја пуча 2016. и од када је Ердоган знатно побољшала односе са Београдом и у односима покушала да буде конструктивна.
„Не треба имати илузије да ће Турци наступати са просрпских позиција, они ће гледати своје интересе. Албанско становништво, као муслиманско и као своје некадашње поданике доживљавају као неког блиског. Али према Србима имају другачији сентимент него према западњацима, тако да је могуће да ће они ту бити, што се тиче односа према команди Кфора, према НАТО-у, извештајима и позиционирањем вероватно знатно реалнији и флексибилнији у односима са обе стране. Неће се лако једнострано опредељивати, него ће вероватно на терену покушавати да играју улогу заиста неког тампона и посредника који покушава да постигне колико-толико прихватљиво решење за обе стране“, каже Гајић.
Према Петровићевим речима, косовски Албанци у Ердогану виде човека који покушава да заштити муслимане од Палестине до Косова и Метохије, посебно сада, када западни центри моћи показују Приштини да може да самостално вуче потезе и приморавају је на оснивање Заједнице српских општина.
„Али надам се да ће турске снаге имати стабилизаторску улогу и да бисмо ми то могли да искористимо на добар начин кроз неку врсту трилатералне сарадње са Русијом и Турском. да искористимо њихове добре односе и евентуално утицај Русије да Турска има прихватљивију политику са својим војним снагама на Косову“, закључује Петровић.
Подсећамо, турско Министарство одбране саопштило је да је почело са распоређивањем специјалаца на Косову и Метохији. Из министарства су рекли да је реч о припадницима батаљона командоса из састава 65. механизоване пешадијске бригаде, која је и раније била распоређена у састав Кфора.
Као одговор на захтев добијен из Здруженог штаба НАТО-а у Напуљу, због дешавања на северу Косова и Метохије, планирано је да се 4. и 5. јуна у касарну „Султан Мурат“ на Косову и Метохији упуте турске снаге, навело је турско министарство одбране.
(Спутњик)