Вођство босанских муслимана у једном меморандуму Хитлеру од 1. новембра 1942, захтевало је своју државу, којом би управљао немачки гувернер наименован у Берлину. Данас би се требало присетити и тог начертанија, јер у општем враћању историјским идеалима и он игра одређену улогу. По том нацрту цела би Босна, с долином Неретве до мора, сачињавала муслиманску државу. Остатак западне Херцеговине, као и део Босне од Прозора до Бугојна, били би препуштени Хрватима. Део источне Херцеговине прикључио би се Црној Гори под италијанском управом. У условима када је неколико стотина хиљада Срба било побијено или је пребегло преко Дрине, захтевало се да још сто хиљада напусти простор те босанске шљиве, којој је плод био на северу, а петељка преко Мостара, Метковића и Плоча до изласка на светско море. Из Босне би се морало иселити и 75.000 Хрвата, а 175.000 муслимана би се у њу уселило из оних делова Херцеговине који би од ове државе отпали.
Толико смо слушали и слушамо од стране муслиманских претставника, нападе на тзв. Меморандум САНУ, незваничан и неприхваћен програм којег су осмислили неки српски академици који су једино хтјело реформе у СФРЈ за њен економски и друштвени бољитак и који су указивали на позлачени положај већинског народа Југославије односно Срба, као нешто страшно, геноцидно, великосрпско, итд. Међутим, о овоме се ћути или се чак велича сарадња муслимана са Хитлером и њихови планови за ентичка чишћења.
Литература: Милорад Екмечић, Срби на историјском раскршћу, Београд, 1999.
