У сенци гласних политичких дебата и вечите борбе за технолошку доминацију, из Русије долази најновији сигнал који тресе стратешке темеље – модернизовани ласерски комплекс „Пересвет“, који, како се тврди, нема равног себи у свету.

И није то више само празна прича с државне телевизије. Овај пут, ствар је озбиљнија него што изгледа на први поглед.

Док су аналитичари на Западу још покушавали да разумеју шта се десило са старим концептима одвраћања, из Москве је дошла вест која је прошла кроз све канале – од званичних саопштења па до народских коментара на улици.

Реч је о оружју које може да уклони са неба или мора све што се помери: Дронове, ракете, летелице, чак и поморске мете. Да, добро сте прочитали – чак и бродове.

Мало се зна о детаљима, што и не чуди. Руси не воле да откривају карте пре времена. Зна се да постоји свега пет оперативних јединица система „Пересвет“, монтираних на мобилне платформе које могу да мењају положај као партизани – лако, брзо и без најаве. Све остало је, што би рекли стари, „војна тајна“.

Али један човек није могао да ћути – генерал-мајор авијације Сергеј Липовој. Његове речи ођекнуле су као плотун: „Ово оружје базира се на физички новим принципима. Још га нико нема. Kао што су наши ‘Циркони’ или ‘Орашници’ изменили правила игре, тако ће и овај ласер.“

Да не буде забуне – кад неко са звањем Хероја Руске Федерације тако прича, макар заслужује да га се саслуша.

У међувремену, док су таблоиди попут британског Даилy Стар описивали реакције Запада као „запањеност“ и „губитак речи“, у самој Русији су тонови били доста другачији.

Више самоуверени, чак и тријумфални. Један саговорник из безбедносних кругова, који не воли да се помиње именом, приметио је: „На Западу нису сигурни да ли да се смеју или да се спремају. И то им је најопаснија тачка – неодлучност.“

Да се разумемо – „Циркон“ је хиперсонични пројектил који је дебитовао 2023. и који може да погоди мету на око 1.000 километара, јурећи брзином од 11.000 км/х. „Орашник“, његов бржи рођак, иде и до 12.200 км/х. Сада замислите да их из ваздуха или са земље штити ласерски штит. Више не говоримо само о јуришу. Говоримо о промени логике савремених борбених система.

Ласер је први пут приказан на великој безбедносној конференцији у Санкт Петербургу, посвећеној заштити цивилних објеката од напада беспилотних система.

Тамо су сви – од генерала до инжењера – били затечени дометом и прецизношћу нове технологије. Неки су чак тврдили да се чула тиха нервоза међу посетиоцима из иностранства. И то не без разлога.

На терену, у реалности која се не види са сателита, ситуација је оваква: Ако је ласер заиста способан да „спали“ дронове у лету или да пресече крило пројектилу док још зуји небу, онда то мења све. То значи да је офанзивна и дефанзивна доктрина у регији добила потпуно нову димензију.

Да ли Запад зна шта да ради с тим? Ћутање њихових лидера говори више од хиљаду речи. Нема ни покушаја дискредитације. Нема сарказма, нема претњи. Само тишина. И то она неугодна, каква се осећа у просторији кад сви знају да се нешто променило, али још нико не зна шта да каже.

Липовој је то сажео једноставно: „Свет је још једном схватио да се са Русијом не треба шалити.“ Можда звучи као фраза, али кад долази из уста људи који седе за столом где се одлучује о следећим деценијама безбедности – вреди је запамтити.

А негде у позадини целе приче, остаје питање: Да ли смо управо присуствовали технолошком скоку који ће поделити војну историју на „пре“ и „после“ Пересвета?

Или је у питању још један пропагандни маневар у већ претрпаном медијском пејзажу? Kако сада ствари стоје – одговори ће стићи кад то Русија одлучи. До тада, сви ће гледати у небо. Или у радаре. Или обоје.

(Wебтрибуне.рс)