НА херојску одбрану током НАТО агресије, посебно на епску битку на караули Кошаре, која се по херојству уписала у одсудну за одбрану наше земље и српског народа, данас се још једном сећамо уз поруке вечне захвалности и незаборава на хероје одбране наше земље.
Комеморативна академија поводом обележавања 23 године од битке не Кошарама, уз присуство ветерана јединица које су браниле границу према Албанији 1998. и 1999, родбине погинулих бораца, премијерке Ана Брнабић и чланова Владе, као и припадника Војске Србије, најављена је за синоћ у београдској „МТС дворани“.
Јуначка битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999, у области граничног прелаза „Раса Кошарес“, на граници СР Југославије и Албаније, где су снаге терористичке ОВК, потпомогнуте регуларном војском Албаније и НАТО авијацијом, напале припаднике ВЈ да би извршиле копнену инвазију на КиМ и пресекле комуникације јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Животе у тој бици изгубило је 108 младића, који су у просеку имали око 25 година, а укупно се борило њих 1.357.
О њиховој храбрости за „Новости“ говори генерал-мајор у пензији Драган Живановић, ратни командант чувене 125. бригаде:
– Наше јединице су херојским отпором, борбом „прса у прса“ спречиле непријатеља у даљем продору на територију КиМ, наневши му велике губитке. У веома тешким временским, просторним и борбеним условима, уз надљудске напоре, издржали смо све недаће и остварили задатак. Надљудском борбом на Кошарама допринели смо одбрани КиМ. Било и не поновило се, али да се не заборави. Клањам се сенима погинулих.
Живановић подсећа и на поруке које су следили јунаци битке на Кошарама: „Претке нисмо осрамотили“, „Поколења нас се неће стидети“, „Нема назад, иза је Србија“, „За ову земљу вреди погинути“… Ове поруке херојских бригада 125. и 549, као и завет Тибора Церне пример су и наук.
Колико је легендарна битка на Кошарама, толико је легендаран и потпуковник у пензији Драгутин Димчевски, заменик команданта 53. граничног батаљона током велике битке. Војници са Кошара често говоре да своје животе дугују њему и Богу.
– Прошло је довољно времена да се сагледа војничка и политичка важност битке на Кошарама. Битке која је одредила границу државне територије, и то у почетној фази НАТО агресије. Зато је била одлучујућа. Официри, подофицири и други борци из мог батаљона дали су све од себе да одбране караулу. Било је то време бола и патње. Борце који су оставили животе на Проклетијама не смемо да заборавимо – каже Димчевски за „Новости“.
Потпуковник Димчевски нам је рекао да су највеће битке током рата на КиМ, па и на Кошарама, вођене на најсветије православне празнике.
– Од Великог петка изјутра па до Васкрса, одвијали су се епски призори чији смо сведоци – каже Димчевски.
– За сва времена су ми урезане слике лица војника, у рововима и снегу, како држе положај и бране своју земљу. Наш задатак је био само да зауставимо тај први напад.
МОРАЛИ СМО ДА СЕ ПОВУЧЕМО
НАЈТЕЖИ тренутак за потпуковника Драгутина Димчевског (на слици) био је, како нам каже, када му је пуковник Душко Шљиванчанин саопштио вест о Кумановском споразуму и повлачењу.
– Не само мени, него целој војсци – каже он.
– Добили смо наређење да се повучемо, иако смо били војнички непоражени. Знамо да нисмо изгубили, знамо колике смо жртве поднели, колико је рањених, погинулих, а морали смо да се повучемо.
ВУЧИЋ ДАНАС ПОЛАЖЕ ВЕНАЦ
ПОВОДОМ 23. годишњице битке на легендарној караули, председник Србије Александар Вучић положио је венац на Споменик јунацима са Кошара у Београду.