Кампања блокадера усмерена на дезавуисање јавности у вези са истрагом о паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду ових дана је поново активирана преко бившег декана и професора Грађевинског факултета Владана Кузмановића, који и даље наступа као део такозване анкетне комисије за испитивање одговорности за пад надстрешнице, а која је заправо неформално окупљена група људи, без трунке легитимитета.

Кузмановићева теза да власт и даље крије документацију одржава се преко медија Јунајтед групе, па је у једном од последњих текстова пренета тврдња Кузмановића да нису објављени грађевински дневници. На то је реаговао адвокат и председник Народне странке Владимир Гајић, који данима на друштвеним мрежама објављује релевантне документе о паду надстрешнице.

Гајић је то јуче аргументовано демантовао и као доказ објавио извод из грађевинског дневника од 4. јула 2024. године, што је дан пре него што су путници почели да користе вестибил Б, у оквиру којег се налазила надстрешница.

„У грађевинском дневнику од 4. јула 2024. године пише: „У присуству представника инвеститора и надзора извршен је преглед просторија у крилу Б, о чему је направљен одговарајући записник. Тиме су се стекли услови за отварање крила Б за коришћење путника.“ Грађевински дневник је водио извођач, конзорцијум кинеских компанија. Констатовали су да је дан пре пуштања путника инвеститор („Инфраструктура железница Србије“) примио крило Б и отворио га за путнике уз одговарајући записник. Дакле, грађевински дневници постоје и објављени су“, објашњава Гајић и додаје:

„За њих не зна професор Кузмановић, али ни новосадско Више тужилаштво, јер су тамошњи тужиоци Лепотић и Јосимовић, вероватно уз подршку своје шефице Доловац или из незнања, донели одлуку да не уврсте овај грађевински дневник у доказни материјал као што нису уврстили ни комерцијални уговор ни уговор о коришћењу јавне железничке инфраструктуре. Лепотића и Јосимовића докази и право не интересују, јер они изгледа имају задатак кога морају да оптуже, а кога морају да заштите. Ово је својеврсна правна индулгенција (институт Католичке цркве за опрост грехова)“.

Домино-ефекат: Ко још памти први студентски захтев?

Владимир Гајић је објаснио да је својим објавама протеклих месеци указао на „одлучне чињенице које говоре о кардиналним пропустима тужилаштва у Новом Саду, који указују у којој мери је одговорна тзв. струка, како грађевинска тако и тужилачка“.

– Проблем видим у томе што је овај предмет у тој мери политизован да се принципи кривичног права примењују секундарно, тек ако баш морају. То уништава овај кривични предмет. Пропусти ревизионе комисије изазвали су домино-ефекат. Та комисија је доносилац одлуке која је изазвала последице, а не њен известилац. То је тако. Ко још памти први захтев студената – поручио је Гајић.

Мањкавости

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров оцењује за Курир да је за рад тужилаштва на овако сложеном предмету било неопходно да се остваре две кључне ствари, али нису.

„Прва је висок професионализам и поштовање начела транспарентности. Од самог почетка у том делу није постојала готово никаква комуникација између надлежних у тужилаштву и јавности. Друга битна карактеристика тужилачког рада је поштовање правила струке у поступању. Многи кривичари су указивали на врло спорну брзину у раду тужилаштва и подизању оптужнице после нешто више од месец и по дана. Због тих мањкавости у претходним месецима смо толерисали анонимност, па тако и то да се на универзитету формирају некакве експертске групе, које су наводно имале задатак да утврде комплетираност документације, или тзв. анкетне комисије које се повремено појављују. Да ли су те анонимне или непотписане активности оваквих неформалних тела имале задатак управо да обману јавност, да скрену пажњу са оних који су потенцијално одговорни? Јер најлакше је у овој ситуацији свалити све на правосуђе“, наглашава Петров.

Курир