Те давне 2002. године, репрезентација тадашње Савезне Републике Југославије попела се по пети пут у историји на кров света. После епског тријумфа над Америком у четвртфиналу Мундобаскета у Индијанополису, на ред су дошли и тада моћни Аргентинци. Предвођени Фабрицијом Обертом, Луисом Сколом, Мануом Ђинобилијем, Пепеом Санчезом, Хугом Сконокинијем и још многим другим фантастичним играчима, били су на корак од титуле првака света, међутим, Дејан Бодирога и његови саиграчи предвођени Светиславом Пешићем показали су зубе и после великог преокрета дошли на трон планете. Ипак, овај меч остао је упамћен и по речима познатог хрватског спортског коментатора Славка Цвитковића, који је као и у неколико наврата пре тога био видно изнервиран успехом наших златних момака.
Гаучоси су били у константном вођству два минута до краја финала, али нису успели да дођу до пехара. Чак је и Владе дивац имао два пенала и прилику да донесе предност Југославији, али је промашио у оба наврата код резултата 75:75. И у том тренутку настао је хаос…
(Коментар можете и чути на 1:50:10)
Дивац је промашио, а Сконокини је имао прилику да пет секунди до краја донесе победу свом тиму. Кренуо је сам на пет играча нашег тима и био непрецизан. Многи су тада тражили прекршај, као и Цвитковић, рекавши „да га је лупио дрветом по руци опет не би свирао ништа“. Утакмица је отишла у продужетак у коме су наши момци успели да сломе сјајне Аргентинце и подигну пехар најбоље селекције на тлу Сједињених Амричких Држава. Чини су да су многи тада били срећни, али не и поменути Цвитковић. Живот је понекад суров према некоме…
