А, све је могло бити много другачије – да је Тијана другачија. Да јој је новац на првом мјесту. Да из куће није понијела оно најбоље – љубав према својој земљи, народу и вјери праотачкој
У магичној истанбулској ноћи, након нестварно драматичне завршнице, Србија се окитила титулом европског првака. Наше дјевојке су најбоље. Опет.
И, као по правилу, током читавог турнира, „прва међу једнакима“ била је Тијана Бошковић, најдража кћи Херцеговине и Билеће. Скромна дјевојка која на терену, али и ван њега, свједочи да сурови херцеговачки камен даје најслађе плодове.
Сувишно је говорити о њеним спортским успјесима. Са њом у тиму наша репрезентација постала је – одбојкашки „дрим тим“, а она је израсла у најбољу одбојкашицу планете, која води екипу до титуле шампиона и када нема „свој дан“. На примјер, јуче Тијана није играла маестрално, можда чак – ни одлично. Ипак, и када игра добро – неухватљива је за притивнике.
А, све је могло бити много другачије – да је Тијана другачија. Да јој је новац на првом мјесту. Да из куће није понијела оно најбоље – љубав према својој земљи, народу и вјери праотачкој.
Наиме, њен раскошни таленат привукао је пажњу турских одбојкашких стручњака, који су по сваку цијену жељели да она наступа за Турску. Одговор мале Херцеговке био је одричан. На срећу Србије. На понос родитеља. Једини дрес који је жељела био је наш, плави. Српски.
Да је Тијана другачија – синоћ би сигурно славила Турска. 15 000 Турака узвикивало би њено име. Она би, наравно, била МВП.
Али, у том случају, срце би јој било са онима са друге стране мреже.
Овако је најбоље!
Ни све медаље, новац ни признања, ову скромну дјевојку нису успјели да промијене. Нити да умање њену дубоку, искрену љубав према Билећи – маленом, пријатном граду на граници Херцеговине и Црне Горе, у којем су исписане прве странице ове чудесне спортске бајке.
Послије дочека у Београду, 2016. године, тада 19-годишња Тијана изјавила је српским медијима да су утисци феноменални, али да она једва чека да дође у Билећу.
Не сумњам да ће и вечерас бити тако. И да ће опет, са чувеног београдског балкона, гледати пут Херцеговине, и пожурити да земљаке обрадује новим златом. И да у сваком од њих учврсти вјеру да је уз велики рад све могуће, па и да постану најбољи на свијету.
Безбројне изразе одушевљења и захвалности, које су корисници друштвених мрежа упутили Тијани Бошковић, можемо објединити стиховима Миша Кљајевића:
„Кад небеским сводом ходи,
На трон света она слеће,
Дух је српски тамо води,
Горска вила из Билеће“.
