ПУНИХ 16 сати требало је Европској унији да се огласи поводом стравично г терористичког акта када је припадник тзв. Косовских безбедносних снага пуцао и ранио српског дечака Стефана Стојановића (11) и његовог рођака Милоша (21) док су носили бадњак ка својим кућама.
Како је то учинио портпарол „клуба 27“ Петер Стано, творац чувене синтагме о кривици обе стране, боље да су ћутали. Овако, ако имају имало стида – црвенеће, јер је Стано у свом саопштењу на твитеру мучки божићни напад у селу Готовуша код Штрпца окарактерисао као „пуцњаву“, као да је тамо било размене ватре, а не да је син некадашњег терористе ОВК Азем Куртај рафалима сасекао дете и младића које су мирно ишли поред пута. Испада да је реч о локалној зађевици, да се нервозни Куртијев војник обрачунавао са шумокрадицама.
Затим, ни једном речју се не каже да је реч о Србима, нити да је то осведочени терористички акт јер су његове жртве изабране само зато што припадају једном народу и што су хтеле да се на свој најрадоснији верски празник сликају поред светог дрвета.
Толико о поимању људских права на која нас свако мало упозоравају бриселски човекољупци, штанцујући рогобатне извештаје који су Србији степенице до тог „слободарског и демократског“ крема који жмури над тим да је наш народ на Косову и Метохији сатеран у гета и претворен у глинене голубове.
На истом трагу јалових медијатора у дијалогу између Београда И Приштине је, нажалост, и цивилна администрација УН. У саопштењу Унмика се, такође, не помиње да су жртве – Срби. Кажу додуше да се напад догодио на православни Божић, али то само по себи не говори ни ко су жртве нити ко је нападач. И што је најважније – прећуткује се мотив.