Председник Доналд Трамп се у петак у Њу Џерсију састао са својим саветницима за националну безбедност и специјалним изаслаником Залмајем Кализадом, који преговара са Талибанима о постизању мира и повлачењу Сједињених Држава из најдужег америчког рата.
Америчке трупе од 2001. године ратују у Авганистану, који нас је коштао 2.400 америчких живота. Након састанка, Трамп је твитнуо: „Многи на супротној страни овог деветнаестогодишњег рата, као и ми, желимо да постигнемо договор – ако је то могуће“.
Неки, међутим, не желе никакав договор; они се боре за апсолутну власт. У суботу, на свадбу у Кабулу са хиљаду гостију упао је бомбаш самоубица који је, детониравши свој прслук, убио 63 особе и повредио 200 у једном од највећих злочина почињених у овом рату. Исламска држава је преузела одговорност за напад. У понедељак је у ресторанима и на јавним трговима у граду Џалалабаду на истоку земље екслодирало 10 бомби, повредивши 66 особа.
ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО
Трамп врши притисак на Кализада да испреговара смањење броја америчких трупа са садашњих 14.000 војника и да убрза крај америчког учешћа у рату који је отпочео након што смо свргнули стари талибански режим због пружања уточишта Осами бин Ладену. Да ли је исувише рано запитати се шта смо добили од најдужег рата који смо водили? Да ли је сва проливена крв и сво уложено богатство вредело? И шта носи будућност?
Ако Талибани нису могли бити поражени од стране авганистанске армије, коју су Сједињене Државе читаву деценију стварале и подржале са 100.000 америчких војника у периоду од 2010. до 2011. године, да ли ће онда можда одустати од борбе сада када Сједињене Државе повлаче последњи контигент од 14.000 војника и шаљу их својим кућама?
Талибани контролишу већу територију него што су контролисали у било ком тренутку од 2001. године, а чини се да је сада и време на њиховој страни. Зашто су они истрајали и превладали у појединим деловима земље? Мотивисани фанатичном вером, трибализмом и национализмом, они су показали спремност да умру из разлога који им се чине много примамљивијим од онога што авганистанска влада (подржана од стране САД) има да им понуди.
Они такође имају предност због герилаца који су у стању да нападну у било које време и било које место, а за разлику од владе немају оптерећење да морају бранити места и градове. Хоће ли се ови Талибани, који су изгубили многе битке, али не и рат, повући са бојишта и придржавати демократских избора једном када Американци оду кући? Зашто би Већа је вероватноћа да ће, када Американци буду отишли, поново избити нови рат и да ће Талибани на крају превладати.
А Авганистан је само један од сукоба и ратова у које умешана Америка. Оштре америчке санкције против Венецуеле нису успеле да оборе режим Николаса Мадура у Каракасу, али су допринеле осиромашењу тог народа, чијих је десет одсто припадника напустило државу. Трамп сада каже да разматра опције изолавања или економску блокаду Венецуеле како би приморао Мадура да оде.
ТУЂИ РАТОВИ
Осам година након што смо помогли у збацивању пуковника Муамера ел Гадафија, Либија је још увек заглибљена у грађанском рату, а њен главни град – Триполи – се налази под опсадом. У Јемену, где се одвија једна од највећих хуманитарних катастрофа на свету, УАЕ су прекинули сарадњу са својим саудијским савезницима интервенционистима, а сецесионисти су одвојили јужни Јемен од северног дела у којем доминирају Хути. Ипак, Конгрес и даље није у могућности да натера Трампову администрацију да оконча све видове подршке саудијском рату.
Две хиљаде америчких војника остаје у Сирији. Северна јединица је распоређена између наших савезника – сиријских Курда и турске војске. На југу, они су постављени тако да спрече Иран и од стране Ирана подржане шиитске милиције да створе безбедносни копнени мост од Техерана до Багдада и даље до Дамаска и Бејрута.
У сукобу са Ираном имамо мало савезника. Британци су ослободили ирански танкер који су запленили у Гибралтару, а који је превозио нафту у Сирију. Кад су Американци покушали да спрече његов одлазак, суд у Гибралтару је пресудио против Сједињених Држава.
Иран не представља јасну или тренутну опасност по виталне америчке интересе, али Саудијци и Израелци виде Иран као смртног непријатеља, и траже од америчке војске да их ослободи претње.
Демонстранти у Хонгконгу машу америчким заставама и траже америчку подршку њиховим захтевима за већу аутономију и слободу у њиховом обрачуну са властима које подржава Пекинг. Тајванци траже од нас да их подржимо и продамо им оружје како би одржали своју независност. Филипини желе да станемо на њихову страну у спору са Кином око сићушних острваца у Јужном кинеском мору.
И даље смо споразумно обавезани да одемо у рат како бисмо одбранили Јужну Кореју. А Северна је недавно извршила тестирање оружја испаливши серију балистичких ракета, од којих ниједна не би могла погодити САД, али које би све могле погодити Јужну Кореју.
Америка је широм света умешана у размирице, трвења и сукобе са превише држава да би се то могло израчунати. У колико оваквих сукоба су угрожени витални амерички интереси? А у колико њих се суочавамо са потенцијалним ратовима у име других нација, док се оне држе за наш капут и храбре нас да то чинимо?
Патрик Бјукенен
Превео Радомир Јовановић
