Прво што се зна јесте реткост, дакле није уобичајено, нисмо навикли на ту појаву у нашем окружењу. Испраћено је неверицом, шок-ефектом артикулисаним кроз избуљене очи, разјапљену вилицу, уз преиспитивање да ли сте заиста посведочили реткој појави.
Пред природним чудима можете само да се дивите, оним из светих књига можете да верујете да су се десила и да следите њихова учења желећи што мирнији и узвишенији живот за себе и остале. Али, “смртничка”, свакодневна чуда су оно о чему се бавимо у даљим редовима.
Спортска чуда имају посебно место. Изузетно мали проценат људи, може се рећи промил, постане врхунски спортиста. У природној селекцији кроз детињство и пубертет само они најфокусиранији, најпреданији, најистрајнији, ментално и физички најквалитетнији добију прилику да изађу на велику сцену, да им се лице појави на малим екранима преко којих их прате вољени људи, присталице или чак читава нација. Може неко да буде изузетан таленат, али да има “луду” главу и скрене у криминал или после претераног уживања у пороцима ноћног живота настрада у саобраћајки. С друге стране, они мање талентовани су укључени док им време и ентузијазам дају простора, а онда крену у неки бизнис, упишу курс, вишу школу или факултет и наставе неким другим путем, проналазећи остале скривене таленте.
Зна се чиме се Срби диче – лепим девојкама, домаћом кухињом, ракијом и – инатом. Тај пркос до нивоа тврдоглавости изазван сумњом околине у ваше способности додаје нам енергију у тело, фокус у глави и луцидну смелост у најнапетијим моментима. Оно чувено “Е саћу да ти покажем – У ИНАТ!”.
Да ли бисмо били тако успешна спортска нација да није ината који нас води до висине небеског народа, кад се читав свет пита “Одакле се он/они појавили”, “Како је то извео” ? Продорности тог типа не мањка ни у 21. веку. Ево неких спортиских момената који су задивили читаву Србију, Европу и свет. Правх српских чуда која ће остати заувек забележена. Тада су наши суграђани, комшије, бивши саиграчи, рођаци надвладали минорне шансе и неповољне прогнозе за успех, надиграли директну препреку – појединца, екипу, лоше суђење, штоперицу – И остварили антологијски успех за понос читаве Србије.
Емир Бекрић
Једини белац у финалу 400м са препонама на Светском првенству у Москви 2013. је био аутсајдер поред атлетски надаренијих тамнопутих ривала. У таквом односу снага си унапред прежаљен. Чинило се да губи дах после одличног старта, међутим ишао је на све или ништа. Ко зна, можда му је то једино светско финале у каријери. Показао је шта је Србин! Појео је траку у последњих 100 метара. Када су испред њега посустајали, он је извадио последњи атом снаге из сваке ћелије у телу! У том тренутку шести, сребрни са ЕП-а годину дана раније је јуришао као српски војници после пробоја Солунског фронта на путу ка домовини. Са шестог места се пробио до медаље уз време 48.05. Ако нешто показује српску чудотворност, то је Емирово херојство.
На жалост, због тешких повреда добитник награде за најперспективнијег атлетичара Европе 2013. је рано морао да престане са каријером, а могао је још медаља да освоји.
Нађа Хигл
Лупкање по челу, избезумљен поглед и стидљиви осмех пегаве Панчевке постали су синоним чуда. Од потпуног анонимуса до светског врха за 2:21,61. Нађа је 2009. била српска “Пепељуга” са златном медаљом у дисциплини 200. прсно уместо ципелице. Ускочила је у базен, отпливала најбоље што уме и дошла до првог места. Ни она, као ни Бекрић неће надаље низати приблино велике успехе, тако да тај изостанак константности даје прави смисао “чуду”.
Црна Гора – Србија; меч за бронзу на ОИ у Лондону
Сребро се губи, а бронза се осваја. Ову смо крваво зарадили. Утакмице за треће место су углавном утешне и побеђује екипа која се брже ментално и психички опоравила од болног пораза на корак до финала. Међутим, судар “делфина” и “ајкула” у Лондону је био прави трилер. Губили смо 11:8, судија је избацио пола клупе и селектора Удовичића, али у коктелу тензије, неправде, времена које истиче и квалитетног ривала смо показали ватру у срцу и мир у глави.
Ту се показало какви су мајстори – Соро је зачарао гол, Филип Филиповић је извео лудо храбар лоб за изједначење, а садашњи министар спорта Вања Удовичић је хладнокрвно заковао преокрет. Многа злата надаље смо добили на суви квалитет, искуство и тимски дух, а у овој лудници од меча смо се чудесно вратили и показали да смо неуништиви када смо на најбољем издању.
Вања Грбић – финале ОИ у Сиднеју
Скрећемо у реон чудесних потеза. И сам Грбић уме шаљиво да укаже сваком новинару: “Нећеш веровати, али 100% твојих колега ме питало за тај потез. Као да ми је цела каријера везана за то прескакање”. И јесте управу. Накупио је медаља, признања и трофеја више него што би многи за два живота, а упорно се враћамо на та два небеска скока. Најлепши потез Олимпијских игара у Сиднеју оличење је вансеријског, шампионског, фасцинантног, антологијског, наставите даље…
Чудесна је првенствено енормна жеља за победом, свест да сваки поен и лопта су подједнако важни, а потом и Вањине атлетске предиспозиције. Редовно понавља да је у лету успео да се извини коментаторима на сметњи. Ни они нису веровали својим очима поле тих десет секунди Грбићевог мајсторства.
Душан Кецман
Читава сезона 2009/10 Партизана је била чудесна. Од добијања будућег шампиона Евролиге Барселоне у “Пиониру”, преко историјског преокрета на гостовању Макабију у првој утакмици четвртине финала до финала АБА лиге са Цибоном.
Попут Вање Грбића, Душан Кецман је имао трофејну каријеру, домогавши се и европске титуле са Панатинаикосом, а опет ће се сви ухватити за “ту” тројку. Леброн има своју “The block”, Џордан свој “The shot”, а Кецман тројку. Те сезоне је решио Ефес у Београду са звуком сирене, убацио “поносу Израела” утрпао 29 поена И седам тројки у Тел Авиву, а ово је била само круна.
Целокупан контекст чини “Д тројку” чудесном – финале АБА лиге, судар европских великана, ривалитет Срба и Хрвата на крв у нож, прокоцкана предност, ерупција хале “Дражен Петровић” после тројке будућег НБА аса Бојана Богдановића и 0.06 секунди трачка наде. Кецман нијеимао шта да изгуби и храброст се исплатила. Шут који многе генерације нису искусиле. Мање од секунда је довољно да се испише историја.
Црвена звезда – Ливерпул
Нико нема логично објашњење за најграндиознију победу Звезде од распада Југославије. Једино шта можемода тврдимо је да се Ливерпул опустио и допустио да Милан Павков постане главна прича европског фудбала бар седам дана. Две бомбе, прво главом па десном ногом помутиле су ум изабраницима Јиргена Клопа, који до краја меча нису успели да затресу мрежу уопште. “Маркана” је вратила стари сјај бар на једно вече.
О величини чуда говори 4:0 за испоставиће се, надолазећег шампиона Европе на “Енфилду”. „Делије“ ће заувек бити захвални својим љубимцима на спектакуларној победи.
Њукасл – Партизан
Можете ли да замислите те 2003. да српски шампион може да савлада трећи тим Премијер лиге?
Голом Ивице Илиева у 50. минуту је на “Сент Џејмс парку” изједначен укупан скор. Тарибо Вест је држао Алана Ширера под контролом, а тим сачињен скоро сав од домаћих играча, са Немцом Лотаром Матеусом на клупи је успео да одоли налету “сврака” и догура до пенала. У тој партији покера је Миливоје Ћирковић био последњи у низу чије су се карте поклопиле и београдски црно-бели су покупили све чипове са талона. У Хумску 1 је дошла Лига шампиона.
Србија – Немачка; Мундијал 2010.
Отишао је Радомир и иза себе оставио историјско наслеђе. Како у Атлетико Мадриду, тако у српкој репрезентацији. Одвео је „Орлове“ на прво Светско првенство које је предстојало по распаду заједнице са Црном Гором. Цела је нација била репрезентација. Веровали смо у те момке, који су показали праву, искрену љубав према земљи и заједништво. „Мистер“ је оформио систем који је извукао најбоље из сваког. Били смо импресивни у квалификацијама, што је дало простора оној страни нашег менталитета којом подижемо лествицу очекивања, уједно и огорчења.
Први пут под именом независне Србије идемо на СП и ударамо на вечитог фаворита за трофеј Немачку. Имали смо врхунске европске асове, пре свега Видића и Станковића, али су „панцери“ ипак били класа изнад. Све коцкице су се поклопиле. И да голгетер Мирослав Клосе у маниру дефанзиваца добије два жута картона, и да увек дисциплиноване Немце ухватимо у тренутку непажње, и да акција буде перфектно одиграна. Кренуло је од Видићевог паса по дубини, а завршило се перфектним Красићевим центаршутем на Жигићеву главу, који директно супшта у средину Ланету Јовановићу. Као из уџбеника. Прва етапа до чуда начињена – треба да се одбранимо. За то је био задужен Стојковић.
Видић потпуно непотребно руком у паду додирује безопасну лопту, чија путања не би додирнула ничији део тела до изласка ван граница терена. Лукас Подолски ставља лопту на белу тачку, опаљује левом ногом по земљи, Стојковић максимално концентрисан се баца и зауставља шут. Моменат за шпице. Србија у екстази – добили смо Немачку, еј!
На Јутјуб каналу ФИФА су најлепши потези са ове утакмице потписани под насловом „Најславнији дан у историји српског фудбала“.
Изнова се понавља најблиставији сјај у најизазовнијим времена. После минималног пораза од Гане, на чијој је клупи био Милован Рајевац, тријумф над саставом Јоакима Лева нас је довео у положај да је против Аустралије бити или не бити. Дејан Станковић је у једном од интервјуа навео да му је та утакмица једина за којом жали и за коју би волео да врати време и промени ток судбине. Сјајно прво полувреме, али неискоришћене шансе. наплата је стигла у виду голова Кејхила у 69. и Холмана и 73. минуту. Пантелић је смањио у 84., али смо кредите за чуда потрошили у претходном мечу.
Нови Зеланд 2015.
Срби имају мазохистички однос према фудбалу. Колико год се клели у клубове, репрезентација нас увек разочара, али је опет гледамо и надамо се.
Док се први тим од 2000. није пласирао на Еуро, а на Мундијал или квалификацијама исти вазда подбаци. Омладинци су показали право чудо. Србија је постала првак света у фудбалу! Најважнијој споредној ствари на свету.
Генерација Вељка Пауновића је за најљућег ривала имала традицију. Једино претходно злато је било 1987. под заставом СФРЈ. Доскорашњи тренер Чикаго Фајера је успео да каналише сав млади таленат који Србија има и усмери младе мозгове ка једном циљу. У том прелазном добу су личности још неформиране, младе и луде главе се полакоме под налетом великог новца, али је Пауновић оформио дисциплиновану екипу усмерену ка једном циљу – да се срчано бори за своју земљу. И у борби за химну и грб су успели да савладају увек фаворизоване Бразилце у финалу. Дочек на балкону Савезне Скупштине је био један од најмасовнијих. Људи су стојали по травњаку, атмосфера је била феноменална.
САД – Југославија; Светско првенство 2002.
Први тим који је избацио “Дреам теам” из нок-аут фазе од уласка НБА професионалаца.
Три године после бомбардовања, ране су још биле живе. Сусрет са Америком је био више од спорта. Радило се о освети. Личној сатисфакцији за 78 дана уништавања људских живота, прошлости, садашњости И будућности једне нације.
Попут дуела у Кини прошлог лета, тада је Америка у свом Индијанаполису такође извела “Б” или “Ц” тим, вођена ароганцијом И уљуљканошћу претходних успеха ОИ и СП. Југославија је била актуелни европски шампион и са тим епитетом је завређивала велики респект. Порази од Порто Рика и Шпаније у ранијим фазама унели су немир у редове изабраника Светислава Пешића, те сумњу у спортску јавност у Србији.
Владе Дивац је показао зашто је доведен у екипу. легендарни тројкаш Реџи Милер је био бледа сенка у поређењу са Миланом Гуровићем, а Марко Јарић је показао хладнокрвност у одсутним бацањима. Усред летње ноћи Србија и Црна Гора су гореле од славља. Цео свет је сазнао да су Американци од крви меса. Аргентинци су их загребали у групи, ми смо их докрајчили. Нема оног ко се не најежи.
Примећујете да нема Новака Ђоковића на листи, али он је просто засебна непресушна тема и могла би посебна листа да се направи само за његове успехе.
Које смо чуда по вашем мишљењу изоставили?
