Професионални апологета лика и дела црногорског диктатора Мила Ђукановића, лидер непостојеће политичке странке Чедомир Јовановић се изузетно уплашио да би могао дефинитивно да остане без једног од својих највећих спонзора, па је у налету паничног страха од апстиненцијалне кризе почео да даје крајње несувисле, неразумљиве и контрадикторне изјаве у којима за актуелну ситуацију у Црној Гори оптужује све и сваког, осим криминогеног Ђукановићевог режима.
Јовановић се тако најпре острвио на мирне и достојанствене шетње и литије верујућег народа у Црној Гори, покушавајући да пласира небулозну, само њему разумљиву тезу да су оне само наизглед уперене против Ђукановића, а да им је главни циљ наводно Председник Србије!?
Наиме, с обзиром да се Ђукановић помало уморио од спонзорисања Јовановића и његових скупих хобија и почео да га избегава, Чеда сада, суочен са чињеницом да су му резерве опијата на измаку, покушава на сваки начин да допре до Ђукановића.
Он се зато у једној од својих маничних фаза обрушио и на Српску православну цркву, потурајући крајње нелогичне и неутемељене аргументе да ће деловање СПЦ убрзати „обнову“ канонски непризнате такозване црногорске православне цркве распопа Мираша Дедеића, рачунајући да је то најсигурнији начин да се врати на Ђукановићев платни списак.
У следећем кораку Јовановић пак, као да покушава да се стави у заштиту митрополита црногорско – приморског Амфилохија, истичући да је он већа претња црногорској опозицији него било коме из Ђукановићеве Демократске партије социјалиста, чиме само потврђује на каквој је интелектуалној странпутици.
Уколико после оваквих Јовановићевих тирада Ђукановић и пристане да га врати на свој платни списак то ће представљати потврду да се и сам налази у озбиљном делиријуму, и да му је као и у Јовановићевом случају моћ расуђивања неповратно изгубљена.
