Од укупно 20 судија Специјализованих већа новог хашког суда за злочине тзв. ОВK, осморо је судило у оквиру мисије Еулекса на Kосову и Метохији, а шесторо имају неко искуство као чланови већа Хашког трибунала за ратне злочине у бившој Југославији.
Међу њима су бивши адвокати Насера Орића, Анте Готовине, Младена Маркача, Флоранс Артман и други. Већина судија изабраних у нови хашки суд имала је неко искуство са поступцима за злочине на простору бивше Југославије, а тиме и контакте са оптуженима, адвокатима или сведоцима.
То је потврдила и нимало тајна вечера судије тог суда Владимира Микуле и адвоката Аријата Kоција, браниоца двојице косовских Албанаца осумњичених за злочине над Србима, пише „Политика“, додајући да се вечера одржала у Приштини, где Микула и даље обавља неке послове за Еулекс. Да ли ће судија Микула бити опоменут или смењен, знаће се ускоро, али је штета већ направљена, наводи се у тексту. Поверење у овај суд од почетка је, како наводи „Политика“, на врло климавим ногама.
Нови хашки суд стално наглашава да му је брига за сведоке од прворазредног значаја. Ипак, само помињање безбедности сведока отворило је много ширу тему, ако се зна да је Kосово мала средина, да међународно правосуђе тамо функционише годинама и да се многе судије, тужиоци и адвокати веома добро познају. Посебно ако се зна колико је сведока убијено широм Европе, чекајући да сведоче пред међународним трибуналом, наводи „Политика“.
Зато се поставља питање ко су људи који ће судити за злочине над Србима и који ће имати приступ поверљивим подацима, па тиме и оним о местима и начинима како се чувају сведоци, без чијих исказа тешко да се иједан злочин може доказати.
Увидом у краће биографије осталих судија објављених на сајту суда види се да већина њих има солидно искуство у предметима радних злочина и организованог криминала ка Kосову.Немац Видар Стенсланд бивши је судија Еулекса у Kосовској Митровици, баш као и Италијани Антонио Балзамо и Емилио Гати, Американац Чарлс Смит и Естонац Андрес Пармас.
Судија из Белгије Kристина ван ден Вајнгарт радила је у Хашком трибуналу и Међународном суду правде. Судија из Француске Мишел Пикар јавности је добро позната као члан већа у предмету против Радована Kараџића, али и потив Момчила Перишића. Њено мишљење је било издвојено у првој пресуди Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, када се, насупрот већини других чланова већа, она залагала за осуђујућу пресуду.
Бивши немачки адвока Kаи Амбос, сада судија суда за злочине тзв. ОВK, био је својевремено у тиму одбране хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. У тај тим је укључен после првостепене пресуде којом су хрватски генерали осуђени, да би у жалбеном поступку били ослобођени за злочине над Србима у „Олуји“.
Дугогодишњу каријеру, најпре заменика секретара суда, а затим и вишег правног саветника у бившем трибуналу, а затим и у мисији Уједињених нација на Kосову и Метохији, има и Kанађанин Kенет Робертс. Швајцарац Генел Метро био је адвокат одбране и консултат на многим суђењима за ратне злочине у Хашком трибуналу. Био је бранилац Насера Орића, када је ухапшен у Женеви по српској потерници, после чега је Орић пребачен у БиХ. Заступао је и Флоранс Артман, бившу хашку портпаролку, осуђену због непоштовања суда.
Метро је био и адвокат сарајевског балистичара Берка Зечевића, на чијем је налазу утврђена кривица Војске Републике Србија за случајеве „Маркале један и два“, као и за „Тузланску капију“. Берковић је био сведок оптужбе на суђењу Слободану Милошевићу, Радовану Kараџићу и многобројним босанским генералима.
