Ученик првог разреда Гимназије „Јован Дучић“ Михаило Дубовина је најмлађи песник града Требиња који је објавио збирку песама „Теби моја отаџбино“.
Песме у овој збирци су посвећене Републици Српској. Прво је почео да пише родољубиве, а након тога мисаоне, епске и елегичне пјесме.
Kао мали писао је стихове, али интензивније је почео да пише у осмом разреду основне школе уз помоћ наставника српског језика Наде Миљковић којој дугује велику захвалност.
„Почео сам писати песме јер сам се осећао другачије и хтео сам да кроз своје песме изразим оно што сам осећао, јер сматрам да је у различитости лепота. Из тог осећања створила се жеља за писањем“, каже Михаило.
На конкурсу „Моја Република“ написао је истоимену песму и тада је добио похвале и схватио да има талента за писање и одлучио је да настави. Тако су се ређале песма за песмом и Михаилов циљ је био да објави збирку песама.
„Био сам упоран и остварио сам оно што сам желео“, наводи млади пјесник.
За писање поезије велику улогу учинили су љубав, родољубље и патриотизам према нацији, вери и људима око њега.
Његове песме, углавном, настају у ноћним сатима. Воли мир и тишину како га нико не би ометао, јер тек тада може да се посвети писању.
„Неке су моје песме настале спајањем више различитих песама које нису имале одређени квалитет или квантитет и онда сам одлучио да их спојим тако да је на тај начин настало и неколико мојих најбољих песама“, искрен је Михаило.
Промоција његове збирке пјесама је данас у 17.00 сати у библиотеци Гимназије „Јован Дучић“.
За тебе су моји борци се борили,
и у рату гинули, крваво се за тебе изборили
љубав према домовини ми у генима
и у срцу уписали,
за тебе ме као за крсно име вјечно везали.
По теби су многе нације газиле,
крваво си одбрањена,
у срцу си једна и једина,
Српска Републико не дам те.
Српским непријатељима,
пркос си и инат вјековима,
и у теби су Босанска Kрајина, Семберија,
и источна Херцеговина,
Бањалука, Бијељина и Брчко,
Требиње, Невесиње љуто и Сарајево српско,
од муслимана и усташа си брањена,
и зато те волим, ти си моја домовина.
Другу домовину ја немам,
због тебе Српска Републико на рат ја сам спреман,
себе дајем, тебе не дам.
Ми те нећемо дати,
нема те цијене под коју ћемо те продати,
а ако ли те неко прода,
тај није српског рода,
тај је лопов и убица,
тај је српског рода издајица.
И шта за крај да кажем,
Српска Републико свом душом својом волим те,
о домовино не дам те,
свим својим срцем љубим те.
