Дошли смо у парадоксалну ситуацију у којој највећи део и власти и опозиције тврди да тежи компромису са суседима и великим силама, али нико да се усуди да озбиљно покрене причу о договору и компромису између нас самих. Најављени ванредни парламентарни избори у зависности како буду организовани и спроведени могу бити увод у нови договор или прилика непријатељима Србије да коначно и трајно поделе народ, а целу политичку класу доведу у потпуни поданички однос налик на онај који данас имамо у Македонији.
Хајде да сви размислимо како ће се САД, НАТО и ЕУ понашати уколико најављени бојкот избора доведе до тога да излазност буде мања од педесет процената уписаних у бирачки списак? Да ли ће то прогласити празником демократије као што су урадили са македонским референдумом или ће пак рећи да је Србија престала да буде демократска држава? Да ли би таква ситуација отворила конкурс за „српског Зорана Заева“, политичара спремног да уложи целокупни национални интерес само да би од споља добио верификацију легитимитета и демократичности?
Из тог разлога ми као странка по хиљаду и стоти пут позивамо да пре било ког наредног политичког потеза прво сви седнемо за преговарачки сто и дефинишемо црвене линије националног интереса и достојанства. Највећи проблем Србије нису недефинисане границе, нису ни слабе институције није чак ни то што нам економска ситуација није баш сјајна. Наш највећи проблем је што више не можемо да кажемо МИ нити по једној важној теми.
Информативна служба Народног слободарског покрета
