Видео сам уништене животе и породице уништене бомбардовањем, видео сам цивиле који жале за својим најближима које је убио НАТО. Плакао сам над судбином деце и када је погинула трогодишња Милица Ракић у Батајници, коју је убио гелер НАТО бомбе.
Овако је пре две деценије писао Борис Џонсон, тада дописник британског Дејли телеграфа, који је пре неколико дана изабран за премијера Велике Британије.
ЖЕСТОКА РЕАКЦИЈА
Остало је упамћено његово жестоко противљење бомбардовању Србије, које се није променило ни много година касније. Осим као извештач, у Србију је дошао поново 2016. године као шеф британске дипломатије. Ни тада није увијено и дипломатски говорио о српским жртвама током НАТО бомбардовања, напротив.
- Сећам се да сам у Београду писао неке веома љуте чланке о начину на који је НАТО тај рат водио јер сам искрено мрзео методе које су коришћене. Презирао сам бомбардовање са 30.000 стопа, што ми се чинило окрутним – подсетио се пре три године Џонсон периода бомбардовања Србије, што је наишло на осуду његових политичких противника у Великој Британији.
Лист Ајриш тајмс пренео је део текста о Милици Ракић који је Џонсон написао 1999. године:
- Наравно, није било намерно. Али, може се рећи да је НАТО намерно испалио бомбе са 4.500 метара висине, свестан да ће цивили бити убијени. Разлог зашто тако високо лете је тај да се овај рат заснива на моралној рачуници која каже да животи југословенских или албанских цивила вреде много мање од живота савезничких војника и авијатичара – написао је садашњи британски премијер.
Није тајна да је Џонсон српског председника Александра Вучића упознао у Лондону 2014. и да је, две године касније, на његов позив дошао у Београд, где је срдачно и пријатељски дочекан. Вучић је више пута истицао да је прочитао Џонсонову књигу „Фактор Черчил“, из које је много научио о доношењу политичких одлука.
САМО ДА ПРЕЖИВИ…
Џонсонов избор за британског премијера је добра вест за Србију, али засад је та корист на дугом штапу, сматра Јакша Шћекић, дугогодишњи новинар Ројтерса и врстан познавалац политичких прилика на британској и светској сцени.
- Бојим се да ће Џонсон до 31. октобра бити преокупиран Брегзитом и неће имати времена за нас. Он је изабран да изведе Велику Британију из ЕУ по сваку цену. Ако преживи Брегзит и не уђе у историји као човек са најкраћим премијерским мандатом у Уједињеном краљевству, онда он може да буде врло важан фактор за нас – објашњава за Српски телеграф Шћекић.
Он сматра да је јако добро то што је Џонсон у пријатељским односима са српским председником Вучићем јер то може да буде и наша веза ка америчком председнику Доналду Трампу.
- Кад Брегзит прође и ако он то преживи, ми можемо да рачунамо на њега и на добре односе не само с њим већ преко њега и са америчким председником.
Политиколог Јелена Вукоичић оцењује да је избор Џонсона изузетно добар за Србију.
- Генерално гледано, политички пејзаж Европе показује колико се мења политичка сцена и углавном је то у нашу корист. Европом почињу да доминирају политичари који не припадају бриселској струји, већ су више национално оријентисани и желе да њихове државе буду јаке, а не под шапом запада. Сви они су далеко наклоњенији Србији, што је случај и са Америком и Трампом, за разлику од бивше администрације – каже Вукоичићева.
Лазаревић: Пробудио нам наду
И пензионисани генерал Војске Југославије Владимир Лазаревић, који се током агресије НАТО борио на Косову, каже да је избор Џонсона добра вест за Србију.
- За сваког нашег грађанина чињеница да је на чело једне велике земље дошао човек који има такав однос према најтежем проблему наше земље јесте нада да ће нешто бити добро и за Србију. Но, поучени досадашњим изгубљеним надама, морамо бити на опрезу. Ипак, ја сам оптимиста – нагласио је Лазаревић.
ЧИЊЕНИЦЕ
- Милицу Ракић (3) убио је гелер НАТО бомбе 17. априла. 1999. у Батајници док је седела на ноши у купатилу
- Током 78 дана бомбардовања страдало је 80 деце
- Милици Ракић, која је симбол страдања деце, подигнут је споменик у Ташмајданском парку
- Најмлађа жртва НАТО бомбардовања била је Бојана Тошовић из Мердара, која је имала само 11 месеци
Д. Петровић / И. Жигић
