Београд има јаке гаранције кључних афричких и азијских земаља, које не признају лажну државу Косово, да неће мењати овај став, а списак држава које су спремне да повуку подршку Приштини, уколико то Србија од њих затражи, премашио је цифру од десет.
Ово би, укратко, биле позиције наше државе пред нову рунду дипломатске битке за Косово и Метохију која очигледно следи, с обзиром на то да 4. септембра истиче једногодишњи мораторијум на лобирање за и против Приштине, предвиђен Вашингтонским споразумом.
Договор из Беле куће албански лидери већ дуже руше на терену, јер иза кулиса недељама воде дипломатску акцију са циљем да лажну државу призна више од 100 држава УН, али и да постане члан неке од међународних организација. Међутим, ни Београд не седи скрштених руку и уз помоћ својих савезника, Русије и Кине, које пре свега поштују међународно право, спреман је да одговори на адекватан начин.
Из Приштине су недавно поручили да су тражили од Грузије, Украјине, Азербејџана и још неких земаља да признају независност Косова. Ту, ипак, углавном куцају на затворена врата, као у случају Бакуа, чији су званичници недавно шефу дипломатије Николи Селаковићу дали чврста уверавања да ће наставити да подржавају Србију када је реч о КиМ. Исту потврду Селаковић је протеклих дана добио и од власти Кеније, Зимбабвеа и Замбије, а следе посете Анголи и Намибији, које такође не признају лажну државу.
Председник Србије Александар Вучић неколико пута је поручио да ће Србија, уколико било ко донесе одлуку о признавању независности Косова, истог момента активирати кампању повлачења признавања. Он је рекао да је евидентна нервоза Приштине, јер „им ствари не иду онако како су замислили“.
Да домети напора косовских Албанаца да обезбеде нова признавања неће бити велики, сматра и Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност. Он, за „Новости“, каже да је неспорно да је Приштина и пре истека мораторијума из Вашингтонског споразума лобирала за нова признавања:
- Резултата није било, а мислим да ће тако остати, иако ће Приштина сада још јаче кренути у акцију. И у претходном периоду Србија је била знатно успешнија у овој дипломатској борби. Углед наше земље у међународној арени, а посебно председника Вучића је значајно порастао, наша дипломатија све успешније делује у свету. Ово суштински ништа не иде у корист Приштини.
Од када је у фебруару дошао на власт, премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти не само да је кршио Вашингтонски споразум, него је чинио све и да сруши договоре из Брисела. Он упорно одбија да формира Заједницу српских општина и као „компромис“ са Београдом искључиво види то да Србија призна Косово. Влада у Приштини не жели ни да се придружи иницијативи за регионалну сарадњу „Отворени Балкан“ у којој су, поред наше земље и Албанија и Северна Македонија. Уместо тога сада се залаже за имплементацију Заједничког регионалног тржишта, о чему су се лидери Западног Балкана договорили 2020. на самиту у Софији.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
