Члан председништва Српске напредне странке Зоран Ђорђевић огласио се поводом пресуде којом је председник Србије Александар Вучић осуђен да плати новчану накнаду Бошку Обрадовићу на име наводних нетачних информација које је изнео у медијима. У свом саопштењу, Ђорђевић је истакао да оваква пресуда представља парадокс јер се лидер Двери стално позива на то да у Србији постоји страховлада, а ипак је добио овакву пресуду. Те две ствари „искључују једна другу“.
Саопштење Зорана Ђорђевића Alo.rs преноси у целости:
Годинама већ, свакодневно, тајкунски и тзв. „независни и објективни“ медији износе многобројне лажи и увреде на рачун председника Републике Александра Вучића, његове породице, не штедећи при том чак ни његовог најмлађег, трогодишњег сина, а друштвене мреже су затрпане изливима мржње, псовки и претњи које својом огавношћу, бестијалношћу и нискошћу изреченог превазилазе све границе нормалног и људског понашања – док се, истовремено, у тим истим, „независним и објективним“ медијима, финансираним новцем опљачканим од грађана Србије тврди да: „У Републици Србији на власти је недемократски, аутократски, нелегалан и нелегитиман режим, утемељен на култу личности и диктаторској владавини једног човека, Александра Вучића. Режим чије су основне одлике непотизам, корупција, некомпетентност кадрова, гушење слободних и професионалних медија, негирање и кршење људских права и слобода, претње, уцене, лаж и обмана, страховлада, ерозија јавног морала, поремећен систем свих вредности, стално урушавање свих институција, злоупотреба јавних функција и овлашћења, кршење закона и Устава, отворена и прикривена издаја државних и националних интереса од стране носилаца највиших државних функција…“
Парадоксална ситуација – за сваког објективног посматрача, о чему сам (и не само ја, него и многи други, политички неострашћени и мржњом незаслепљени људи) већ говорио, покушавајући да докажем да тврдња о „страшној и свеобухватној“ диктатури и непостојању и непоштовању људских права и слобода у Србији, с једне стране – и свакодневно медијско линчовање Александра Вучића, с друге стране – никако не могу истовремено постојати, нити бити истина. Лажи, увреде и претње које политички неистомишљеници Председника свакодневно изричу на његов рачун, и на рачун његове породице, и који то чине слободно, неометано, у многим медијима, на порталима, друштвеним мрежама и на јавним скуповима – управо су доказ да никакве репресије нити диктатуре у Србији нема, али нажалост – и да нема ни стида ни срама, па чак ни минимума људског достојанства код оних који свакодневно вређају Александра Вучића и његову породицу.
Поновићу, још једном: Руковођени искључиво личним интересима, многи од тих тзв. „бораца за демократију и праведно друштво“, упорно понављају све те неистине и лажи, верујући у стари, у пракси већ испробани и доказани рецепт – да хиљаду пута изговорена лажа на крају постане истина у свести онога ко ту и такву лаж слуша. Чине то свакодневно, бучно, на перфидне и мање перфидне начине, у јавним обраћањима, гостовањима у телевизијским и радио емисијама, колумнама, књигама, разним памфлетима и плаћеним интервјуима, користећи при том, неретко, речник недостојан и друмске механе, а камоли јавног медијског простора и говорница, чак и државних институција.
Врхунац парадокса којем смо сви изложени, а који у потпуности оповргава лажи опозиције о диктатури у Србији (за све оне који то желе да виде) јесте првостепена, неправоснажна пресуда суда, по тужби Бошка Обрадовића против Александра Вучића, за повреду угледа и части, којом је пресуђено да Председник плати 200.000 динара. Парадокс је утолико већи што су углед и част, по мишљењу суда, повређени неком ко заправо ни угледа ни части нема, и ко свакодневно највулгарније и најприземније вређа Александра Вучића и његову породицу, као што нема ни политичку подршку грађана Србије за свој политички програм, који дели са својим финансијским ментором, Драганом Ђиласом, а који гласи: Мрзим Вучића.
А најпарадоксалније је то што је суд такву, у модерној историји незабележену пресуду једном председнику државе који је у мандату, донео у земљи – „у којој влада диктатура, страх, култ личности и урушеност институција, нарочито судских, и у којој нема слободе и правде…“
Нешто ту, очигледно, није истина, јер те две ствари – диктатура и страховлада, и ова и оваква пресуда, једна другу искључују.
Какав год да буде крајни епилог овог судског процеса и какве год лажи, тим и сваким другим поводом, како то и иначе свакодневно чине, буду износили политички неистомишљеници Александра Вучића истина је само једна: Победиће Александар Вучић. Победиће Србија. Живела Србија!